Čekovi se vratili na velika vrata
Pre nego što je recesija dobro prodrmala trgovačke rafove, prodavci u naletu iskrenosti nisu krili da im se najmanje isplate kupci koji „skidaju višnje sa šlaga”. U šali su tako zvali one mušterije koji su u radnju ulazili sa spiskom i akcijskim katalogom, a korpu uglavnom punili trgovačkim robnima markama. Kriza je, međutim, dobar deo potrošača pretvorila u one koji skupljaju višnje sa šlaga, a najveći trgovački strah postao je njihova realnost.
Besparica je vratila čekove u modu, spiskovi su ponovo postali obavezan rekvizit prilikom svake kupovine, a trgovačke marke pune gotovo svaku korpu. Sniženja se prate mnogo više nego ranije, kupuje se samo neophodno i to ne više u hipermarketu, već u radnji na ćošku.
Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača, kaže da su kupci u Srbiji u toku krize sazreli.
– Potrošači su naučili da traže maksimum za svoj novac. Manje se žale kada dođe do nesporazuma s trgovcima, već sada zovu unapred da se raspitaju o mogućim problemima. To znači da su kupci postali oprezniji prilikom kupovine, što je veoma dobro – ocenjuje Bogosavljević.
Statistika otkriva da su kupci, na primer, u toku protekle godine pazarili više nego ikada robu na sniženjima. Mnogi su prestali da odlaze u hipermarkete, vratili su se manjim prodavnicama u komšilukui kupovali znatno manje nego prethodnih godina, pokazuju podaci GFK agencije za marketinška istraživanja. Oko 16 odsto potrošača prestalo je da odlazi u velike kupovine, a 30 odsto kupaca više ne može da priušti impulsivnu kupovinu.
– To znači da pazare isključivo planski, a zanimljivo je da velikom kupovinom ispitanici smatraju onu u kojoj potroše svega oko 4.000 dinara. Mnogi čak i kupovinu planiraju u skladu sa sniženjima – objasnili su.
U agenciji GFK su zaključili da širok asortiman robe više nije glavna konkurentska prednost trgovaca, već je sada to mesto stanovanja, pa iako se već godinama smanjivao broj malih radnji, u poslednje tri godine taj trend usporen. Može se reći da je čak ponegde došlo i do „renesanse malih prodavnica”. A razlog je jasan – iako su hipermarketi jeftiniji, u manjim radnjama se kupuje isključivo namenski. Ide se po dva ili tri artikala, a ne po puna kolica.
Da su kupci promenili navike od početka krize, potvrđuju i u vodećim trgovinskim lancima. U „Delta maksiju” kažu da je u njihovim „Tempo” hipermarketima, u poređenju s julom 2008. godine, odnosno periodom pre krize, došlo do blagog rasta prodaje osnovnih namirnica, ali do većeg pada tražnje za elektronikom, nameštajem, rasvetom, lampama, a slično je i u „Maksi” supermarketima. Iste trendove uočili su i drugi trgovci.
– Primetno je da se potrošači racionalnije ponašaju u kupovini i češće kupuju artikle koji su na akcijama, što direktno utiče na povećanu prodaju akcijskih artikala u odnosu na ostale proizvode. Najčešće su to sezonski proizvodi poput voća i povrća, bezalkoholnih pića i vode, ali beleži se rast i kod svežeg mesa i namirnica za pripremu jela – navode u „Idei”.
Umesto artikala poznatih proizvođača, mnogi kupci počeli su da, zbog niže cene, pazare do juče malo poznate proizvode trgovačkih robnih marki. U „Delta maksiju” procenjuju da je učešće proizvoda njihovih privatnih marki u prometu prešlo 11 odsto.
Osim promene strukture potražnje, potrošači su od kada je počela kriza promenili i navike u plaćanju. Čekovi su se vratili na velika vrata. Na njih, u proseku, opada oko 15 odsto prometa u maloprodaji, a u agenciji GFK su procenili da je broj čekova u toku 2010. godine uvećan 30 odsto, sa 600.000 na više od 800.000. To potvrđuju i trgovci.
– U našim prodajnim objektima deset odsto potrošača plaća čekovima, 23 procenata karticama, a ostali gotovinom. U „Maksiju” gotovinom i karticama plaća gotovo 95 odsto kupaca, dok u „Tempo” centrima gotovo svaki šesti potrošač koristi čekove i mogućnost odloženog plaćanja. U toku vikenda njihov broj se uvećava – kažu u „Delta maksiju”, dok su u SOS marketima, nedavno rekli da u prodavnicama za socijalno ugrožene čekovi u prometu učestvuju čak između 18 i 20 odsto.
S. Despotović