Privatno, ili javno preduzeće

Beogradski zoološki vrt se i dalje nalazi pred dilemom da li da uđe u privatizaciju, ili da postane još jedno gradsko preduzeće. Naime, Vrt dobre nade ima status društvenog preduzeća tako da mora da bude privatizovan ukoliko njegovo rukovodstvo ne prihvati da postane "gradska kuća". Prema rečima Vuka Bojovića, direktora Beogradskog zoo-vrta, pre 15, 16 godina grad nije želeo da prihvati njegov predlog da zoološki vrt bude gradska nadležnost.

– Od pre dve godine gradske vlasti odjednom žele da budemo njihovo preduzeće, jer smo sada dobri i interesantni. Za to vreme u različitim medijima se plasira ideja o smenjivanju Vuka Bojovića, tako da mi se čini da žele da postanemo gradsko preduzeće kako bi mogli mene da smene. Osim toga, čuju se i predlozi kako bi zoo-vrt trebalo izmestiti sa sadašnje lokacije i tu izgraditi kafiće, menjačnice i nešto što donosi veliki profit, iako smo najlepši deo Beograda i predstavljamo odličnu turističku atrakciju – kaže Bojović i dodaje da u Beogradskom zoo-vrtu još nisu doneli konačnu odluku o statusu preduzeća.

Nepostojanje komunikacije između čelnika zoo-vrta i gradskih vlasti i povremena prepucavanja u štampi uzrokuju da ovo malo životinjsko carstvo ima velike probleme sa lošom kanalizacijom i velikim brojem pacova i insekata. Ponuda da zoo-vrt postane gradsko preduzeće, koju je pre dve godine Bojoviću prenela Gorica Mojović, pomoćnik gradonačelnika, prema njenim rečima i dalje važi.

– Na njima je da reše da li žele da budu privatizovani, ili da postanu javno preduzeće u gradskoj ili republičkoj nadležnosti. Inače, sledeće godine ćemo srediti kanalizaciju na celoj Beogradskoj tvrđavi, pa i u zoološkom vrtu. Čim bude sređena kanalizacija biće mnogo manje problema sa pacovima, iako se i dosad redovno radi deratizacija. Što se tiče ulaganja grada u zoološki vrt to dosad nikada nije bilo sporno, samo od njih nikada nismo dobili nijedan obrazloženi zahtev za određenu sumu novca. Ima toliko preduzeća čiji osnivač nije grad, pa smo u njih ulagali, jer su u Beogradu i potrebna su Beograđanima – objašnjava Mojovićeva i dodaje da Beogradski zoološki vrt treba samo da se obrati gradu za pomoć.

Inače, korisnik parcele na kojoj se nalazi Beogradski zoološki vrt je grad Beograd i taj prostor predstavlja dobro od izuzetnog značaja za Republiku, jer je deo Beogradske tvrđave. Međutim, pri osnivanju Javnog preduzeća "Beogradska tvrđava" površine od oko sedam hektara na kojoj je zoo-vrt nije uvrštena u njihovu nadležnost.

– Svojevremeno sam gradu ponudio četiri opcije i to da zoo-vrt u potpunosti postane gradsko preduzeće, ili da 51 odsto bude vlasnik grad, a 49 mi, ili da bude obrnuto, ili da nađemo nekog ko će u potpunosti kupiti zoološki vrt. Oni su mi odgovorili da smo dobro od izuzetnog značaja, pa se pitam kako onda to dobro može da bude privatizovano. Bez obzira da li će zoološki vrt biti privatizovan, ili postati gradsko preduzeće neophodno je da se vrate predratne granice vrta kada je bio duplo veći, odnosno oko 14 hektara – objašnjava prvi čovek Beogradskog zoo-vrta koji danas ima 2.500 primeraka od 248 životinjskih vrsta.

Statusi zooloških vrtova širom sveta su različiti, od onih koji predstavljaju gradsko, odnosno državno preduzeće, preko onih koji su deo državnih naučnih institucija, ili nevladinih organizacija do privatnih vrtova. U Srbiji su Palićki i Jagodinski zoo-vrt osnovale opštine, dok je vrt sa oko 100 različitih životinjskih vrsta u selu Kolut u blizini Sombora otvorio Milan Mirić. Zoološki vrt "Poni" su pre jedanaest godina osnovala petorica entuzijasta, i to pored Sportskog centra "Adica" u vojvođanskom mestu Ada, tako da je danas sudbina ovog vrta neizvesna, jer se nalazi na zemljištu javnog preduzeća.

U susednoj Hrvatskoj otvoreni su, uglavnom, gradski zoo-vrtovi i to u Zagrebu, Osijeku, Splitu, Našicama, Rijeci, Križevcima, Đuređenovcu, potom safari-park na Brionima i nekoliko čuvališta divljih životinja. Zagrebački zoo-vrt osnovan je 1925. godine u parku Maksimir, a, iako je gradsko preduzeće, ove godine beleži gubitak od 2.100.000 kuna, odnosno 175.000 evra. Prirodoslovni muzej i zoološki vrt grada Splita je najmanji zoološki vrt na svetu, površine 0,65 hektara. Nalazi se na vrhu Marjana i ima oko 450 vrsta zbijenih u veoma skučene kaveze, tako da pomalo liči na vrtove iz 19. veka. Inače, ovaj vrt nema problema samo zbog toga što četiri vuka stoje u kavezu od pet kvadratnih metara, već i zbog toga što se najviše izdržava od pomoći sponzora.

Slovenija ima jedino zoološki vrt u Ljubljani, koji se nalazi na izuzetno povoljnoj padini brda Rožnik i prostire se na površini od čak 19,6 hektara za samo 691 životinju, odnosno 148 životinjskih vrsta.

--------------------------------------------------------------------------

Njujorški vrt sa 6.000 životinja

Prvi zoološki vrt osnovan je u Beču 1752. godine, ali je većina svetskih vrtova otvorena u 20. veku. Zoološki vrt u Edinburgu osnovan je 1913. godine kao deo Kraljevskog zoološkog društva u Škotskoj i sada je jedan od vodećih vrtova u svetu, jer, kako kažu, pridaje veliku pažnju psihofizičkom blagostanju svih životinja. Društvo za očuvanje divljih životinja u državi Njujork osnovalo je 1899. godine zoološki vrt u Bronksu, koji je danas jedan od najspektakularnijih u svetu sa oko 6.000 životinja. Inače, prvi američki zoološki vrt otvoren je u Filadelfiji 1874. godine i poseduje oko 1.800 životinja.