Bez atletske staze na evropskom vrhu

Priča o Ameli Terzić, evropskoj juniorskoj prvakinji Evrope na 1.500 i 3.000 metara, tipična je za mnoge srpske vrhunske sportiste. Ana Ivanović je do teniskog broja jedan stigla iz praznog bazena, Novak Đoković „potucajući” se po belom svetu, strelci osvajaju zlatne medalje bez strelišta, plivači bez bazena... I moglo bi da se nabraja u nedogled. Novi Pazar, odakle je rodom junakinja iz Talina, nema atletsku stazu, ali to nije smetalo sjajnom stručnjaku Rifatu Zilkiću da stvori rasadnik najvećih trkača u Srbiji, a verovatno i na Balkanu. Pomenimo samo Darka Radomirovića, Edina Zukorića, Azru Eminović, Teodoru Simović, Selmu Mustafić, Nenada Radovanovića i plejadu sadašnjih šampiona u svim uzrastima.

Danas je Amela svačija dika, a skromno, sa dva zlata oko vrata, zahvalila je onima koji su u svakom trenutku bili uz nju, porodici, klupskim drugovima i svom atletskom ocu Zilkiću. Nikog nije prozivala, neko će valjda i da se zacrveni, a možda ubuduće i pomogne. Zaboravila je sve nevolje, proliven znoj, pređene hiljade kilometara, nedostatak opreme, novca, bol i strah kada je u decembru prošle godine dok se pripremala za Evropsko prvenstvo u krosu (iz Portugalije donela srebro) ujeo pas! Veliki umeju baš da praštaju.

I njen „guru”, nekad veliki trkač Rifat Zilkić, pobednik prvog Beogradskog maratona 1988. (trčalo se 23 km), svikao trčeći po kosovskim zabitima i pun vere u bolje sutra, zahvalio je Atletskom savezu koji je obezbedio uslove za pripreme, a u njemu je tek na sedmom mestu po visini honorara od devet rangiranih trenera, s mesečnom apanažom od 25.000 dinara. E, pa neka se sada bar pokažu u Novom Pazaru, matičnom savezu, resornom ministarstvu i oni koji šalju telegrame... Ameli i ovoj hrabroj družini najbliža atletska staza je udaljena skoro 200 kilometara. Ili će i u seniorske podvige morati jednog dana da krene sa rute Rekreacioni centar – naselje Baranovci.

U ovoj priči važan je još jedan čovek, Edin Zukorić, direktor Atletskog kluba Novi Pazar, nekada Zilkićev pulen i šef naše atletske delegacije u Talinu. Borio se kao lav da najuspešniji novopazarski sportski kolektiv opstane, kucao na sva moguća vrata. I u Estoniji je, a to malo ko zna, odigrao ključnu ulogu. Zbog premora posle pobede na 3.000 metara, Amela je uoči trke na 1.500, zakasnila tri minuta u „on kol rum”, prostor gde su takmičari smešteni neposredno pre izlaska na stazu. Posle dugog ubeđivanja uspeo je da isposluje njeno učešće, uprkos zvaničnom protestu Nemaca.

A, juče je šampionka stigla u Beograd. Novinari, blicevi, atletski zvaničnici u najjačem sastavu.

– Ove uspehe doživljavam kao nešto veliko. Svesna sam da sam još juniorka i cilj mi je da stasam u pravu seniorku, da za Srbiju osvajam medalje i u najjačoj konkurenciji na najvećim takmičenjima. Ovo je samo dokaz da sam na pravom putu – rekla je Amela Terzić.