Kako preživeti rak

Amerika je ovih dana uzbuđena i potresena vešću da je Elizabet Edvards (57) neizlečivo bolesna i da su se maligne kancerozne ćelije proširile na kosti sa raka dojke koji je pre dve godine smatran izlečenim. Žena jednog od predsedničkih kandidata Demokratske partije hrabro je sa mužem Džonom Edvardsom izašla pred kamere i nasmejano i odlučno objavila da kao bračni par ne odustaju od trke za Belu kuću, bez obzira na njenu najnoviju dijagnozu.

I dok jedni pozdravljaju odluku Edvardsovih, smatrajući da će to uliti nadu i hrabrost drugim bolesnicima od raka da nastave da žive, umesto što "umiru živeći", drugi se pitaju nije li to sebično od predsedničkog kandidata, kada pre svega treba da se posveti svojoj porodici i bolesnoj ženi. Jer medicinske prognoze govore da sa metastazama na kostima Elizabet Edvards može, uz terapije zaustavljanja malignih ćelija, da poživi još oko pet godina ako se uvrsti među izdržljivije.

Edvardsovi su, znači, svesni da bi njena bolest mogla da dostigne terminalne momente čak i pre nego što će Demokratska stranka odlučiti ko će unutar njenih redova biti jedini predsednički kandidat krajem 2008. kad Amerika bira novog četvorogodišnjeg stanovnika Bele kuće. No, odlučili su da ostanu u ovoj neizvesnoj političkoj trci u kojoj znatno popularniji kandidati, kao što su Hilari Klinton ili crni harizmatični Barak Obama, imaju možda nedostižnu prednost.

Njihova sudbina potresla je Ameriku i što je mnogo važnije ulila neophodnu dozu hrabrosti mnogim bolesnicima koji se bore ili odustaju od borbe sa opakim kancerom. Poigrala se sa porodicom koja bi se, da nije bilo tih tragičnih obrta, mogla smatrati jednom od najuspešnijih i najsrećnijih u prosperitetnom američkom društvu.

Ali, kako je u svojoj iskrenosti objasnila Elizabet Edvards, ona ne želi da bude zapamćena kao neko čija je bolest zaustavila već zahuktalu kampanju u koju su kao par odlučili da se upuste.

Pre jedne decenije Edvardsovi su ostali bez sina Vejdsa koji je sa šesnaest godina poginuo u saobraćajnoj nesreći. Dvoje dece žive sa njima, dok je starija kćerka na Harvardu. Svi znaju da se njihovoj majci "rak povratio" i da je to bolest za koju u ovom stadijumu nema leka, kako je objavljeno i u svim medijima. Rak dojke je Elizabet Edvards otkriven još pre dve i po godine, pošto je neuspešno završena kampanja u kojoj je Džon Keri uz Džona Edvardsa kao svog potpredsednika, izgubio trku od Džordža Buša.

Ona se međutim smatrala izlečenom, dok nije pre neki dan otišla kod lekara zbog bolova u rebrima. Otkrilo se da uz prelom rebra ima čudne mrlje u kostima. Brzo je konstatovano da je zloćudna bolest metastazirala.

Žalosno je što predsedničku kampanju pratimo kao konjske trke, konstatuje jedan od uvodničara "Njujork tajmsa" koji optužuje mnenje i medije da su zaokupljeni pitanjem koliko će poena izgubiti ili dobiti Edvardsovi novonastalom situacijom koju su pošteno i blagovremeno otkrili naciji.

Bilo bi znatno korisnije kada bi se, umesto ovih trivijalnosti kojima "apsurdno preuranjena predsednička kampanja inače obiluje", koncentrisali na konkretne planove zdravstvene politike, savetuje ovaj kolumnista. Malo je poznato, na primer, da gospodin Edvards ima u svom programu najkompletniji plan zdravstvenog osiguranja, što je inače jedna od najbolnijih tema najbogatije nacije na svetu. Edvards, na primer, predlaže da svi poslodavci obezbede zdravstveno osiguranje zaposlenima ili da preuzmu obavezu da uplaćuju u specijalni fond koji će omogućiti pojedincima da sebi kupe privatno osiguranje. On takođe garantuje da će se imućnima sa zaradom većom od 200 hiljada dolara godišnje, kojima je Buš smanjio poreske dažbine, povratiti obaveza povećanih taksa za društvene potrebe.

Objavljivanjem svoje tragedije i odlukom da se bez obzira na zloćudne prognoze nastavi kampanja, Edvardsovi se nadaju upravo tome: da će skrenuti pažnju zahuktale Amerike na pitanje zdravstvene zaštite i siromaštva, što je rak-rana i metastaza američkog društva.

Ni jedna osoba u Americi ne bi smela da glasa za mene, zato što Elizabet ima rak…Nemojte glasati za nas zato što sa nama saučestvujete, to bi bila ogromna greška, rekao je Džon Edvards, odbacujući kritike da su iznošenjem bolesti u javnost on i njegova supruga potražili podršku u sažaljivim Amerikancima.

Ličnim primerom Elizabet Edvards je van političkih trka i programa, pružila tako potrebno ohrabrenje svim teškim pacijentima koji znaju da je njihova bolest neizlečiva.

Zaista se nadam, kako je rekla na jednom TV šou gde se zajedno sa suprugom pojavila da govori o svojoj bolesti i o tome kako se oseća osoba kad zna da joj nema izlečenja, da će ljudi shvatiti da ne moraš uvek da "umireš od raka" nego da možeš da sa njim živiš punim životom do kraja. Da možeš da se koncentrišeš u tim poslednjim trenucima na stvari koje su važne…

U svojevrsnoj masovnoj psihoterapiji, TV voditelji u detalje seciraju bračni par Edvardsovih… Kako se osećala kada je ugledala rendgenski snimak…, gde su se sve rasejale smrtonosne metastaze…, kakva terapija i za koliko još može da da rezultate…, kako se osećao suprug i na šta je mislio dok je čekao dodatne nalaze… Hoće li moći da preživi smrt svoje žene…

To u pojedinim trenucima deluje kao podsticanje i zadovoljavanje radoznalosti publike, ali se podrobnom analizom celokupnog slučaja edukuju i hrabre oni koji su suočeni sa sličnom nesrećom u sopstvenoj porodici.

"Da sam odustala od svega što je moj život do tog trenutka predstavljao, da sam tražila od Džona da stane sa kampanjom, to bi značilo da sam prepustila kanceru da odnese pobedu nad našim životima i pre nego što je za to bilo vreme. Možda će taj rak na kraju odneti pobedu nad mojim životom. Ali ja to neću da dopustim pre nego što moram da mu podlegnem. Filozofija koju je Elizabet Edvards tako formulisala za američku javnost, prihvatljiva je za mnoge koji su suočeni sa izvesnim brzim krajem života. Ona je, kako kaže, rešila da živi dok ne umre, i u toj odluci je podržava cela njena porodica.

Uporedo sa dirljivom borbom bračnog para u žiži, objavljuju se prognoze stručnjaka i opšte informacije o tome koliko ova bolest pogađa američku naciju. Malo je specijalista koji su optimisti u fazi bolesti, kakva je dostigla u organizmu Elizabet Edvards. To su kancerozne ćelije koje su preživele napad hemoterapije i preselile se u kosti, objašnjava stručnjak dr Kristi Rasel iz centra za rak dojke na Univerzitetu u južnoj Kaliforniji. Iako su statistički podaci o tome još nepotpuni, doktori obično predviđaju još dve ili tri godine života. Sve međutim zavisi od još nepoznatih genetičkih kodova i njihovog odgovora na pojedinačne terapije. Postoji sijaset lekova koji privremeno zaustavljaju rast malignih ćelija. Problem je u tome što svaki od njih gubi na kraju trku sa agresivnim zloćudnim tumorom.

Ali Elizabet Edvards koja sve ovo sluša i zna da nema drugog izbora od ovog koji je saopštila javnosti. Njen primer doprineće povećanju fondova za dalja istraživanja u medicini očekuju oni koji je podržavaju što je sa detaljima o svojoj bolesti izašla u javnost. Kada se rak proširi van dojke, šansa za preživljavanje je svedena na 15 ili dvadeset odsto. Ukoliko je otkriven na vreme rak dojke se leči u 90 odsto slučajeva, govore najnovije američke statistike povodom slučaja Elizabet Edvards. Zato se upozoravaju sve žene da posle četrdesete godine češće odlaze na preglede i snimanja.