Američki podsticaj

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 30. novembra – Vašington je, kao retko kad, sada uspeo da iznenadi sam sebe – priča se ovde povodom poziva NATO da se Srbija, BiH i Crna Gora priključe Partnerstvu za mir. Po obaveštenim krugovima se, naime, govori da je Amerika bila inicijator takve "neočekivane odluke", pa i da je lično predsednik Džordž Buš "prelomio stvari" i da je dao "ključni podsticaj" u tom pravcu, ali da je saznanje o ovakvom "prestrojavanju" bilo privilegija relativno uskog kadrovskog sastava.

Odluku iz Rige o pozivu pomenutoj trojci, pogotovo Beogradu, ovdašnji mediji listom ističu kao glavno iznenađenje samita NATO, koje je  uspelo da preuzme deo publiciteta avganistanskim iskušenjima, koja su bila glavna tema sastanka. Podseća se, pri tom, da su "dosad SAD ulazak Srbije i BiH u Partnerstvo uslovljavale kompletiranjem saradnje s haškim tribunalom" pa da se sluti da je došlo do "nenajavljenog omekšavanja", iako se i dalje zvanično insistira na izručenju svih preostalih šest optuženika" i da će "od toga zavisiti dalje integracije u NATO i druge evroatlantske institucije", kako je juče naveo portparol Stejt departmenta Tom Kejsi.

Zašto je Vašington preuzeo "vodeću ulogu" u pravcu donekle drugačijem od onog koji je donedavno predvodio? Šta je prevagnulo? Čime se pri tom rukovodio? Da li je bilo razmimoilaženja u vrhu? Ta i slična pitanja pričekaće na celovite odgovore, ali već ima i službenih nagoveštaja i nezvanične kombinatorike.

Diplomatski izvori i pojedini eksperti sugerišu, tako, da je "krug oko Buša", s predsednikovim savetnikom za nacionalnu bezbednost Stivenom Hedlijem, prevladao u odmeravanju argumentacije oko Srbije i BiH, nad Stejt departmentom i Pentagonom. Priroda ovde ispoljenih razlika, koja se zasad ne precizira, možda je slična onima koje su zapažene u NATO, dodaje se, uz ocenu da je u Rigi "Amerika izdejstvovala da se pozivi Beogradu i Sarajevu upute bez uslovljavanja", na kojem su neki drugi, kao Holandija, insistirali.

Nekoliko ovdašnjih eksperata iznelo je svoja viđenja novog toka događaja. U Rigi je priznat demokratski napredak Srbije i prvi put je Zapad, na nivou 26 zemalja, priznao evropski identitet Srbije – izjavio je Bi-Bi-Siju predsednik američke nevladine organizacije "Projekat za demokratije u tranziciji" Brus Džekson. Odluka je izvanredno značajna jer je njom ceo Balkan stavljen "pod kišobran NATO" i ujedno predstavlja doprinos daljoj demokratizaciji i integraciji regiona u Evropu – rekao je bivši ambasador SAD pri NATO Robert Hanter nastupajući na Glasu Amerike, gde je i analitičar Džon Halsman ocenio kao "dobru" odluku NATO da priključenje Partnerstvu više ne uslovljava transferom preostalih haških optuženika.

U diplomatskim krugovima, iznenađenje američkim pristupom je – relativno. Do poslednjeg časa niko nije bio siguran da će poziv sada biti upućen Srbiji i BiH, ali se na njegovom pripremanju radilo već više meseci – preneto je iz tih izvora dopisniku.

Po njima, na odluku o pomenutim pozivima bez haškog uslovljavanja uticalo je više faktora i stavki. Neki od njih su: 1. uviđanje da uslovljavanje nije bilo efikasno – niti se Ratko Mladić našao u Hagu niti je, zbog toga, zapadni Balkan kao celina mogao u Partnerstvo, 2. ocena da je vreme da se Beogradu ponudi Partnerstvo, i tako ojača njegov međunarodni status, 3. potreba da se ceo region stabilizuje i evroatlantski institucionalizuje, 4. procena da treba konkretno podržati demokratske snage u Srbiji pred izbore, 5. shvatanje da pred određivanje budućeg statusa Kosova i Metohije treba podržati stabilnost Srbije i unaprediti njene strateške veze, 6. priznanje da je Srbija "važan igrač" u regionu, 7. porast poverenja u rukovodstvo u Beogradu uopšte a posebno u obećanja da će ispuniti obaveze prema Hagu, 8. istrajni razvoj vojne i privredne saradnje SAD i Srbije, 9. zebnja da bi zbog neslaganja sa Zapadom oko statusa Kosmeta, Srbija mogla da "padne u zagrljaj savezničke joj Rusije", 10. uticaj šire međunarodne situacije – Amerika pokušava da smanji sopstvena opterećenja i proširi savezništva bar u nekim od niza spoljnopolitičkih iskušenja, 11. nastojanje da se "skromni rezultati" samita u Rigi oko Avganistana, donekle kompenzuju otvaranjem vrata balkanskim pretendentima za Partnerstvo…

Nije, naravno, izvesno da je Bušov tim sve to uzimao u obzir, kao ni da je ovim nabrajanjem lista kompletirana. Ali, utisak je da Amerika menja svoj pristup Balkanu, bar u rasporedu koraka.