Inspirišu samo udarnici i rodoljubi

ZAJEČAR – Beogradskog univerzitetskog profesora u penziji dr Dragoljuba Petrovića, istoričara i pravnika po struci, sreli smo ovih dana u rodnom mu Knjaževcu, gde Gimnazija, čiji je đak bio, slavi 135. godišnjicu postojanja.

Pridružio se bivšim rudarima, bivših knjaževačkih ugljenokopa, na predstavljanju knjige "100 godina borskog rudarstva" Božina Jovanovića, njihovog dugogodišnjeg rukovodioca. I Jovanović je bivši đak knjaževačke Gimnazije, a veliku knjigu – na oko 700 stranica velikog formata, četvrtu takvog obima u poslednjih deset godina – sačinio je sredinom devete decenije svog udarničkog života, a koautor je bio Miodrag Đurđević, borski novinar u penziji.

Za Krajinu u Srbiji

– Sada imam vremena da činim više za Timočku krajinu i njenu tradiciju kao član Udruženja Timočana i Krajinaca i kao jedan od bivših predsednika Udruženja – kaže profesor Petrović. – knjiga Božina Jovanovića i Miodraga Đurđevića o Borskom kombinatu bakra je, bez sumnje, veliki doprinos afirmaciji timočke tradicije, baš kao što je u tom rangu i knjiga bivšeg "Politikinog" novinara Jevrema Damnjanovića "Zavičajna knjiga Timočana i Krajinaca". Obe su se pojavile upravo na 80. godišnjicu Udruženja.

Inicijator osnivanja Udruženja bio je Knjaževčanin Rusomir M. Janković, nekadašnji sudija Apelacionog suda u Beogradu, a u najužem rukovodstvu našao se i Miomir Milenović, urednik "Politike" u prvoj godini Prvog svetskog rata, sin sveštenika iz Zlota kod Bora i komita u mladosti na Kosovu i u Makedoniji. Profesor Dragoljub Petrović, izuzetan poznavalac timočke prošlosti, kaže da su udarništvo i rodoljublje od samog početka odlikovali članove Udruženja. Svaki separatizam bio im je stran. Borili su se za svoju Timočku krajinu u svojoj Srbiji, a ne kao neki danas koji pozivajući se, tobože, na tradiciju starog Udruženja, povlađuju svim nacionalistima i separatistima. Neki novi lideri sada, navodno, brane Timočku krajinu od Beograda, obećavajući joj "svetlu budućnost" u budućim naprednim evroregionima, mimo pogubnog uticaja "političkih dahija iz Beograda".

– Takva politikantska "obećanja" su opasna i zavodljiva za lakoverne – kaže Dragoljub Petrović. – Nemaju ama baš nikakve veze sa namerama rodonačelnika našeg Udruženja, niti sa onim što je zapisao Rusomir Janković. A zapisao je, a zatim je to Skupština Udruženja i usvojila, da se Timočani i Krajinci udružuju "za svoje dobro i dobro svoje celine i cele naše zemlje". I zapisao je da ovo Udruženje nije partijsko već takvo koje na zajedničkoj platformi progresa okuplja "sve rodoljube koji u svom srcu nose ljubav prema zavičaju, u ujedinjenoj otadžbini..."

Postavljeno na zdrave temelje, Udruženje Timočana i Krajinaca odolevalo je raznim iskušenjima. U Beogradu se oko njega danas okuplja više od 70.000 ljudi koji potiču iz Timočke krajine. Profesor Petrović podseća da je novinar Jevrem Damnjanović u svojoj knjizi opisao oko 2.000 znamenitih Timočana, onih što svojim delom mogu biti uzor i budućim naraštajima. Odavno su i izvan granica Srbije mnogi poznati.

Rad i učenost, a ne rat

– Za sve njih Srbija je bila ispred svake "obećane Evrope", a njihova Timočka krajina nikada nije smela biti zloupotrebljavana zarad kojekakvih liderskih i drugih ambicija – kaže profesor Petrović. – Šta to znači ako neko danas osnuje partiju sa nazivom "Živim za Krajinu" pa se pri tom pozove na tradiciju Udruženja Timočana i Krajinaca, a u isto vreme propagira kako timočke "novce" treba zaštititi od "beogradskih dahija".

To je, veli profesor Petrović, očit pokušaj da se manipuliše istorijom i ljudima koji su voleli i Krajinu i Srbiju. Zamislite šta bi na sve to rekao Miloš Obrenović koji je sve činio da Timočku krajinu čvršće veže za Srbiju, ili dr Milivoj Petrović, koji je skočio u Savu, kod Čevrntije, septembra 1914. godine, da bi posle poraza 13. pešadijskog puka "Hajduk Veljko" spasao pukovsku zastavu. Skočio je u Savu, kao što bi skočio u Timok ili bilo koju drugu srpsku reku.

Ipak, profesor Petrović radije priča o radu i udarnicima. Za njega su udarnici Borskog kombinata bakra, između pedesetih i osamdesetih godina prošlog veka, najbolji primer prave timočke tradicije. Onakvi kakvi su opisani u knjizi Božina Jovanovića. Kada je izabran za predsednika Udruženja Timočana i Krajinaca, u martu 1991. godine, dr Dragoljub Petrović je izjavio: "Rad, a ne rat je naše stremljenje".

Profesor Petrović veruje u radinost i učenost Timočana. Zauzeće se i da Zaječarska gimnazija, jedna od prve četiri u Srbiji, iduće godine obeleži 170. godišnjicu postojanja.