Podgrejana narodna vekna

Svaki izbori u Srbiji "podgreju" priču o ceni hleba. Naravno samo priču, jer o tome koliko hleb stvarno treba da se plati presuđuje nešto drugo – cena koštanja i standard stanovništva.

U predizbornim događanjima posebno se aktuelizuje pitanje takozvanog narodnog ili onog jevtinijeg hleba. Koliko ga, zapravo, ima na tržištu, kao i to ko ga još kupuje. Upravo zbog toga ovih dana na relaciji pekari i Ministarstvo trgovine u čijem je resoru kontrola proizvodnje ovog hleba vlada pravi mali rat. Pekari, i to oni veliki, industrijski, naime, kažu da su inspektori Ministarstva iznenada pooštrili kontrolu proizvodnje ove namirnice, a da ranije ni približno nisu bili tako kritični. Štaviše, postojao je čak prećutni sporazum da se na ovoj proizvodnji ne insistira ukoliko za njom nema stvarne potrebe. Po njima, razlog za ovu ažurnost je samo skupljanje političkih poena. Pekari su, inače, već nekoliko puta pokretali pitanje prestanka njegove proizvodnje, tačnije tražili su da se uredba koja to propisuje ukine, a to traže i sada.

Narodni hleb je, inače, poznatiji kao polubeli hleb jer se pravi od brašna T-850, košta 13 dinara za veknu od 500 grama. Obaveza njegove proizvodnje postoji od 2001. godine. Obaveza pekara  je da od ukupne proizvodnje hleba tržištu isporuče 40 odsto hleba od brašna T-850. U slučaju da se ne prodaje i da je povraćaj veliki, obaveza pekara se prepolovljuje.

– Navedena Uredba predstavlja anahronizam u privrednom sistemu i u celosti je suprotna zvaničnom stavu Vlade Srbije o liberalizaciji cena i tržišta – kaže Sima Matić, predsednik udruženja "Žitovojvodina". – Nije posao pekara, a ni Ministarstva trgovine da štiti socijalni mir, već je to posao Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Ne sporimo pravo vlade da donosi i sprovodi mere socijalne politike (čak mislimo da je to jedna od njenih obaveza) prema određenoj  kategoriji građana, ali ukupan trošak tih mera može da pada samo na teret republičkog budžeta, a ne privrednih subjekata.

Matić kaže da ih ova uredba tera u gubitke. "Dovoljno je reći da je tadašnja propisana cena brašna T-850 bila 11,15 dinara po kilogramu (koja i danas posle pet godina treba da se primenjuje), a samo cena pšenice na Produktnoj berzi u Novom Sadu ovih dana dostigla je 12,10 dinara po kilogramu sa PDV-om. Sem toga, u vreme donošenja Uredbe poreska stopa poreza na promet za navedene proizvode je bila nula, a od 1. januara 2005. godine je uveden PDV po stopi od  8 odsto, što proizvođačima brašna i hleba predstavlja dodatni trošak.

Pekari ukazuju i na to da je sporna uredba kontradiktorna jer u delu propisivanja maloprodajne cene navodi veknu od 500 grama, a u kaznenim merama govori o gramaturi od 700 grama što, naravno, može da bude razlog za izricanje kazne. Inače, od ukupno 12 članova uredbe čak osam su kaznene odredbe.

Pomoćnik ministra trgovine Srđan Srećković kaže da pekari ne treba da se nadaju da će se pomenuta uredba u ovom sazivu vlade ukinuti, a da će se primenjivati dok je na snazi.

– Siromaštvo nije mali problem, čak 10 odsto stanovništva se računa da je veoma siromašno. Mi imamo obavezu da ih zaštitimo, jer se u ovom slučaju radi o osnovnoj životnoj namirnici. To što je u Beogradu manja tražnja za ovom vrstom hleba ne znači da je ista situacija i u ostatku Srbije. Pekarstvo je profitabilno, dobro je da je tako, a pekari i pri današnjim cenama brašna, za koje tvrdim da nisu mnogo različite od onih pre pet godina, mogu da proizvode ovaj hleb – izričit je Srećković.