Izručenje
Nakon izručenja generala Ratka Mladića i Gorana Hadžića Hagu, ostala je još samo jedna prepreka na putu ka srećnijoj budućnosti (čitaj Evropskoj uniji). To je „izručenje” Kosova. Iako poternica još nije raspisana, niti je određena visina novčane nagrade, jasno je da je već decenijama na istoj optuženičkoj klupi mitsko i realno Kosovo, bez obzira na to koja vlast vlada Srbijom.
Potrebno je još samo da nam neko saopšti da je na čelu organizovanog zločinačkog poduhvata stajao izvesni Lazar Hrebeljanović, istražnim organima poznat kao knez Lazar, dok je u kleronacionalističkim krugovima poznatiji kao Sveti knez Lazar. On je, nažalost, imao mnoge pomagače, saradnike i jatake od kraja četrnaestog veka do današnjih dana. Pošto je u jednoj od borbi protiv naših osvedočenih prijatelja podlegao ranama, potrebno je naći model kako mu suditi u odsustvu, odnosno u trenucima dok mirno prebiva u nekoj „nebeskoj Srbiji”, koju još uvek nisu uspeli da bombarduju i „obogate” osiromašenim uranijumom.
Imajući u vidu značaj evropskih integracija koje nemaju alternativu, slobodan sam da predložim da za početak na optuženičku klupu budu izvedeni: Starac Milija, Petar Petrović Njegoš, Milan Rakić, Isidora Sekulić, Jovan Dučić, Vasko Popa i mnogi drugi koji su veličali optuženika i tako podstrekivali ekstremističke i desničarske krugove. Takođe je nužno organizovati sistematske preglede u srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji, naročito to intenzivirati na severu pokrajine.
Gde god se u srcima nesrećnih Srba bude našlo Kosovo, potrebno je to uneti u preciznu evidenciju, kako bi se u perspektivi radilo na pronalaženju leka protiv ove opake bolesti koja može ugroziti naš san o Evropi. Takođe je neophodno, putem savremenih medijskih metoda, reforme obrazovanja i novom kulturnom politikom, uticati na Srbe u otadžbini i dijaspori da iz svesti izbrišu preostale stihove iz kosovskog i pokosovskog ciklusa, koji mogu ugroziti dosadašnji stepen naših integracija, a takođe mogu negativno uticati na pravosudnu reformu izopačenim shvatanjem pravde.
Poslednje primerke Zakonopravila Svetoga Save i Dušanovog zakonika treba spaliti kao primere retrogradnog poimanja prava. Potrebno je, takođe, inspirisati osvedočene čuvare srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji da uspešno završe proces njegovog situiranja u „pravi” istorijski kontekst. Likove Nemanjića iz poznatih vladarskih zadužbina treba preneti u neki novoosnovani muzej kako ne bi velikosrpskom ideologijom uticali na slabljenje demokratije i idiličnih međunacionalnih odnosa u Dečanima i Đakovici.
Za počasne doktore srpskih univerziteta treba proglasiti one koji su nam odlučno saopštili, na tim istim univerzitetima, da su granice na Balkanu zauvek iscrtane, mada i tu treba biti oprezan, jer u Srbiji ima još mnogo toga da se podeli. Jer Srbija još uvek nije potpuno na kolenima. Još uvek nije dovoljno rasparčana, niti je, po meri svetskih moćnika, dovoljno ponižena. Hitno je potrebno inicirati bratimljenje Kragujevca i Berlina, a na Čegru podići kuću srpsko-turskog prijateljstva. Važno je da negde u okolini Šapca bude podignut spomenik hrabrim austrijskim vojnicima, a nišku Ćele-kulu izmestiti u onaj gore pomenuti muzej. Jer – Evropa nema alternativu.
Autor je profesor Univerziteta u Nišu i Kosovskoj Mitrovici