Rusko „njet" za naše rasipništvo

Vest da je dobit „Naftne industrije Srbije”, za prvih šest meseci ove godine, oko 200 miliona evra, zapušiće usta svim nevernim Tomama, koji su bili odlučno protiv njene privatizacije ili kako su voleli da kažu da se (ne)pokloni Rusima.

Sve i da je tako, da je za 51 odsto akcija NIS-a plaćeno simboličnih 400 miliona evra i još oko 500 miliona za ulaganja u modernizaciju, postavlja se pitanje, šta bi bilo danas s ovim državnim resursom? Pogotovo ako se zna da druga državna preduzeća, poput „Galenike”, „Jata”, „Železnice”, posluju sa gubitkom, iako se smatraju nacionalnim interesom.

Za to vreme isti taj NIS, tradicionalni državni gubitaš, uplatio je, samo prošle godine, u državnu kasu 83,8 milijardi dinara, što je 13 odsto ukupnih prihoda budžeta Srbije. Napredak u poslu bio je vidljiv još u 2009. godini, dakle, samo godinu pošto je ruski većinski vlasnik preuzeo upravljanje kompanijom, iako su gubici prethodnog rukovođenja kompanijom 2008. godine dostigli od 90 miliona evra. NIS je iz te dubioze samo godinu kasnije ostvario dobit od 16,7 milijardi dinara.

Upitan, da li je za uspešan rad kompanije dovoljan samo dobar menadžment, jedan od bivših direktora NIS-a, kaže da je to svakako važno, ali da su tome doprinele i reorganizacija NIS-a, gde se NIS-gas, izdvojio kao posebno preduzeće i za koje su se po potrebi prelivale pare iz jednog u drugo. Primera radi, ako je „Jugopetrol” imao para, davao je novac za NIS-gas da kupi gorivo ili plati njegove dugove.

U to vreme, ističe ovaj direktor, NIS je sponzorisao čak 64 sportska društva, a kada je odbio da dotira još neke lokalne klubove, priprećeno mu je smenom. Država je tada, kao sto postotni vlasnik NIS-a, kad god bi joj se pojavio manjak u kasi tražila da joj se po raznim osnovama uplaćuje novac. Toga sada više nema, što je ogromno rasterećenje za novog gazdu.

Do dolaska Rusa u kompaniju na jednog i po radnika dolazio je jedan direktor. Toga, naravno, više nema. NIS je povećao domaću proizvodnju nafte i gasa, pa je tako prema raspoloživim podacima samo obim proizvodnje domaće nafte i gasa povećan za 33 odsto u odnosu na 2009. godinu, kaže naš sagovornik.

Ako se ima u vidu da je NIS prilikom kupovine dobio i nalazišta nafte i gasa i da ih sada eksploatiše mnogo više nego što je to činjeno ranije, jasno je da se dobit ostvaruje i po tom osnovu, kaže on. Ako se uzme u obzir, navodi primer, da se 2008. godine eksploatisalo oko 720.000 tona domaće nafte (i da je na tome ostalo, a povećalo se) i pomnoži sa 300 dolara po toni, koliko bi ta nafta mogla danas da se prodaje na berzi, jasno je da NIS godišnje tako zaradi oko 200 miliona dolara. Plus novac od eksploatacije gasa.

Upitan zašto to nije rađeno u vreme kada je on bio direktor, on kaže da jeste, ali u mnogo manjoj meri. U pitanju je tehnološki proces, odnosno da li hoćete na brzinu da dobijete veće količine „pridobijene nafte” i eksploatišete je kraće vreme, ili želite da na duži rok iz tog nalazišta dobijete naftu, ali u manjim količinama. Ruski „Gaspromnjeft” je izabrao da to radi brže, a kraće, što mu, kaže ovaj izvor, donosi novac. Pri tom, ne treba gubiti iz vida činjenicu da vlasnik za sve to plaća rudnu rentu od tri odsto godišnje, što ne postoji nigde su svetu. Ali, za to nisu krive ruske gazde, već država Srbija koja je takav ugovor pravila, ističe bivši prvi čovek NIS-a.

Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja pojašnjava za „Politiku” da je NIS odličan primer depolitizacije javnih preduzeća. On navodi nespornu umešnost menadžmenta da NIS iz trnja dovede do ruža, naglašavajući da je ostalo otvoreno pitanje da li je baš sve u paketu trebalo prodati većinskom vlasniku, pogotovo nalazišta nafte i gasa koja danas donose dosta para kompaniji.

Legitimno je pravo NIS-a da danas eksploatiše domaću naftu i gas i koristi je za preradu ili je prodaje. Ne možemo se, kaže on, ljutiti na „Gaspronjeft” što na taj način ostvaruje zaradu.

– Zašto, ako smo sve to znali, nismo uspešno i mi poslovali dok je NIS bio javno preduzeće, pita on..

Uspeh koji je NIS postigao ukazuje kako se neracionalno postupa sa domaćim resursima. Dovođenjem partijskih ljudi na čelo tih firmi, one postaju feudi jedne partije, a kompanijama upravljaju oni koji nemaju veze sa poslom, kaže Danilo Šuković, ekonomista.

Novi menadžment NIS-a je potvrdo da partokratija pod hitno mora da izađe iz javnih preduzeća, kaže on.

Upitan šta misli kako bi NIS poslovao danas da nije privatizovan, Šuković veruje da bi NIS bio gubitaš, ali se ne slaže ni s ovakvom odlukom države da se naftna kompanija privatizuje, odnosno da se „Gaspromnjeftu” ustupe nafte i gasne bušotine, jer je država Srbija ove prirodne resurse sada mogla sama da koristi i od toga zarađuje, zaključuje on.

----------------------------------------------

Profesionalni tim – put do uspeha

Iz pres-službe NIS-a kažu da su faktori koji su uticali da NIS postane profitabilna kompanija, uvođenje profesionalnog tima menadžera i eksperata u kompaniji, povećanje ukupne efikasnosti i smanjenja troškova, primena nove organizacione strukture koja podrazumeva profilisanje po oblastima osnovnih delatnosti,

Primena novih tehnologija, naročito u oblasti istraživanja i proizvodnje i sopstvenoj proizvodnji goriva „evro 5 standarda”, ulaganje u razvoj prodaje uz modernizaciju i automatizaciju maloprodajnih objekata, su takođe u velikoj meri doprineli profitabilnosti naftne kompanije.