Stažisti i pripravnici najčešće neplaćeni

Zbog čestih zloupotreba mladih pripravnika na radnom mestu, Evropski ekonomski i socijalni savet, koji okuplja predstavnike sindikata i poslodavaca u EU, planira da pokrene peticiju za zabranu besplatnog stažiranja. U obrazloženju ove odluke stručnjaci ovog saveta ističu da se stažiranje pokazalo kao dobra praksa u prethodnoj deceniji, ali da je istovremeno primećeno da kompanije koriste stažiste za poslove koje obično obavljaju sezonski radnici.

Na domaćem terenu, nijedna institucija ne raspolaže zbirnim podacima o broju stažista u našoj zemlji, a Zakon o radu na nedovoljno precizan način govori o tome da li se stažiranje plaća. Kako objašnjavaju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, poslodavac može da zasnuje radni odnos sa osobom koja prvi put zasniva radni odnos u svojstvu pripravnika, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno zakonom ili pravilnikom. Za vreme pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Međutim, ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju poslodavac može da zaključi i bez zasnivanja radnog odnosa. Poslodavac može osobi da obezbedi novčanu naknadu i druga prava, u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, ali se ta novčana naknada ne smatra zaradom. Takođe, poslodavac nema obavezu da nakon pripravničkog staža ili stručnog osposobljavanja zadrži lice u radnom odnosu.

U Ministarstvu zdravlja kažu da nemaju podatke o tome koliko mladih lekara stažira u našoj zemlji i ističu da neki od njih za svoj pripravnički staž dobijaju novčanu naknadu, a neki ne – u zavisnosti od (budžeta) zdravstvene ustanove u kojoj obavljaju svoju stručnu praksu.

Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije, procenjuje da u Srbiji ima oko 2.500 advokatskih pripravnika, od kojih 1.500 njih svoju stručnu praksu obavlja u prestonici. On podseća da advokatski pripravnici po zakonu moraju da obave dve godine stručne prakse – u sudu, tužilaštvu ili advokatskoj kancelariji, s tim što je u sudu i tužilaštvu njima dozvoljeno da volontiraju i da im se to računa kao radni staž. Iako u advokatskim kancelarijama postoje pripravnici koji su potpisali ugovor o radu sa svojim poslodavcem na određeno vreme, skoro 80 odsto pripravnika ima status volontera i nije plaćeno za svoj rad ili za svoj radni angažman dobija simboličnu naknadu. Zbog čega je to tako? Umesto teoretskog odgovora na ovo pitanje, Dragoljub Đorđević kaže da on u svojoj advokatskoj kancelariji ima zaposlena četiri mlada advokatska pripravnika za koje plaća porez u iznosu od 60.000 dinara. „Moj kolega ima pripravnike volontere i on plaća porez državi u iznosu od 20.000 dinara. I ko je tu pametniji?”, postavlja retoričko pitanje naš sagovornik.

Goran Radisavljević, generalni sekretar Krovne organizacije mladih Srbije, kaže da je stažiranje idealan način da osoba fakultetsko znanje upotrebi u praksi, ali istovremeno predstavlja i zgodan teren za zloupotrebe – kada se mladoj osobi ne dozvoljava da se obučava onim veštinama koje je učila na fakultetu, već joj se daje „status” pomoćnog radnika koji obavlja sve sporedne poslove u firmi.

„Kada je reč o volontiranju na poslu, Zakon o radu je definisao „pravila igre” između poslodavca i volontera, odnosno predvideo je da se sklapa „ugovor o volontiranju” koji volontera štiti od zloupotreba na poslu”, ističe Radisavljević.

On konstatuje da je najveća praktična vrednost stažiranja to što većina poslodavaca u svojim oglasima za posao traži osobu sa radnim iskustvom, a za mnoge mlade osobe volontiranje u nekoj firmi predstavlja jedini način da steknu to iskustvo i da budu konkurentni na berzi rada.

Vesna Fabian, rukovodilac Centra za dodatno obrazovanje i obuku u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, kaže da ova služba nema odgovor na pitanje – koliko ima stažista u našoj zemlji, ali dodaje da je kroz program „Prva šansa” u toku 2009. godine angažovano ukupno 17.150 osoba, a u toku prethodne godine – 10.500 osoba.

„Program „Prva šansa” podrazumeva stručnu praksu kod poslodavca u trajanju od tri meseca nakon čega preko 85 odsto osoba zasniva radni odnos kod poslodavca na godinu dana. Poslodavac ima obavezu da lice zadrži još 12 meseci u radnom odnosu. S obzirom na to da je ovaj program pripravništva tek 2010. godine tek ušao u fazu ugovorne obaveze, za sada nemamo podatke koliko je poslodavaca zadržalo mlade osobe i nakon isteka celog programa”, ističe naša sagovornica.

----------------------------------------------

Stručna praksa bez zasnivanja radnog odnosa

S obzirom na to da su određene profesije, između ostalih i prosveta, zdravstvo, pravosuđe i socijalna zaštita, zakonom predvideli obaveznost obavljanja pripravničkog staža i polaganja strukovnog ispita, Nacionalna služba za zapošljavanje je ove godine pokrenula nov program stručne prakse za mlade do 30 godina starosti koji predviđa obavljanje stručne prakse u cilju osposobljavanja lica za samostalan rad u struci, ali – bez zasnivanja radnog odnosa. „U ovaj program do danas su uključene 4.933 osobe koje uz sticanje znanja dobijaju i novčanu podršku, koja na mesečnom nivou iznosi 10.000 dinara za osobe sa srednjom, 12.000 dinara za lica sa višom i 14.000 dinara za osobe sa visokom stručnom spremom. Po isteku perioda stručnog osposobljavanja, Nacionalna služba snosi troškove polaganja stručnog ispita u visini jednomesečne novčane pomoći”, objašnjava Vesna Fabian.