Golmanske tuge

Golmani su junaci ili najveći grešnici. Publika ih kad između stativa krote šuteve, prave parade, spasavaju stopostotne golove –obožava. I sa tribine proziva "Iviceee, Ivicee", a onda Kralj sa terena odmahuje rukama. Bilo je i raznih ružnih skandiranja, a Partizanova malobrojna publika više nema idola među stativama!

Razlog: češći krivci za neke poraze su čuvari mreže jer su njihove greške kobne i – duže se pamte. Mogu napadači (i ostali fudbaleri) da sa dva–tri metra promaše prazan gol, ali ako se pobedi ili ne izgubi, to niko ne pominje.

Pet komada u Zagrebu

Kod golmana obrnuto: mogu čuda da čine i samo ako jednom pogreše niko ih ne može opravdati.

Nikada navijači neće zaboraviti, ali ni oprostiti Ivici Kralju za onu "petardu" u Zagrebu (30. jul 1997.) kada je Kroacija sa 5:0 preslišala Tumbakovićeve pulene. I Kralj je nedavno izjavio:

– Boleće me uvek taj poraz u Maksimiru.

Pamte se, dakle, više katastrofe i kiksevi od sjajnih golmanskih odbrana. Ali, to je golmanski život. Ili: golmanska tuga. Primer kako jedan daroviti čuvar mreže, koji je debitovao u Ligi šampiona, može da nestane s fudbalske scene je – Đorđe Pantić.

– Dobili smo golmana za duži period. To je budući reprezentativac – bio je eho izjava mnogih stručnjaka kada je Pantić, kao talentovani momak debitovao protiv slavnog Reala. Ranije je samo sanjao da stane na gol "crno-belih", a onda je 22. oktobra 2003. godine istrčao na "Santjago Bernabeu". Primio je jedan gol (0:1), a u revanšu Raul, Figo i ostali nisu mogli da ga savladaju (0:0). U najelitnijem takmičenju, debitantskom učešću Partizana u Ligi šampiona (i dosad jedinom od svih naših klubova), Pantić je još branio u susretima sa Portom (1:2) i Olimpikom u Beogradu (1:1).

Pričalo se i pisalo: dobili smo budućeg velikog golmana. Ali, već u narednoj godini, Kralj je ponovo "zaseo" na tron i stao na gol-liniju. Te godine zaista je branio kraljevski (Partizan prvi u šampionatu bez poraza). Zatim je trener Vermezović, zahvaljujući i Kralju, izborio plasman u UEFA ligi, prezimio u Evropi uprkos porazu od Midlzbroa 0:3 (dva gola primio Kralj, jedan Pantić).

"Petarde" u Beču i Pragu

Pošto je Kralj nekoliko puta odlazio i vraćao se u Partizan, četiri sezone je Radiša Ilić bio drugi ili prvi čuvar mreže uz Radovana Radakovića. I Ilić je imao nesreću "da popije dve petarde" (2001: Rapid, Beč – Partizan 5:1; 2002: Slavija, Prag – Partizan 5:1) i kasnije je morao da napusti Humsku 1. Stručnjaci u šali kažu: "Najbolji golman Partizana trenutno je – Radiša Ilić".

Ali, on brani u OFK Beogradu ove sezone. Pre toga je nosio zebrasti čačanski dres. Sutra će na Karaburmi pokazati baš u duelu sa Partizanom da li su "crno-beli" pogrešili što su ga se odrekli.

Golmanska priča i tuga je, ipak, Đorđe Pantić. Debitovao je protiv Real Madrida a sada ga – nema nigde! Stalno mu nešto smeta, s nekim je u svađi pa je bio pozajmljen Obiliću. Po povratku po starom: tankih živaca znao je i da sa klupe utrčava na teren (udario Jankovića), zatim je bio kažnjen i na vaspitnom radu u jednom domu zdravlja. Ni to ga nije opametilo: ponaša se "manekenski". Mladić, inače, voli publicitet, pojavljivanje u javnosti, godi mu popularnost... A, od golmanske karijere – ništa.

I, tako je nesrećni Safet Jahić, ni kriv ni dužan, u poslednjih sedam utakmica stao na gol Partizana (četiri poraza), primajući neke "smešne" golove.