Podmukli ubica broj jedan

Čak 1,1 milion građana Srbije pije lekove za regulisanje krvnog pritiska. Republički zavod za zdravstveno osiguranje, oko 70 milijardi dinara izdvaja samo za lečenje građana koji imaju kardiovaskularne bolesti ili oboljenja povezana sa ovim oboljenjima.

–Suština lečenja kardiovaskularnih bolesti je lečenje arterijske hipertenzije. Ljudi moraju da shvate da lekove moraju da piju do kraja života, a ne da prekidaju kada smatraju da se osećaju dobro i kada sami procene da im lekovi nisu potrebni – objašnjava prof. dr Petar Seferović, kardiolog iz Kliničkog centra Srbije. On, takođe, podseća da je svaki milimetar žive na aparatu za merenje pritiska – da li se radi o vrednostima 90 ili 95 ili 100 kod dijastolnog (donjeg) pritiska, važan. Najviše ljudi umire od ishemične bolesti srca koja obuhvata anginu pektoris, infarkt miokarda i iznenadnu smrt. Procena je da u Srbiji ima više od dva miliona stanovnika koji boluju od visokog krvnog pritiska. Kako visok krvni pritisak najčešće može vrlo dugo, čak godinama, da protiče bez simptoma, a u međuvremenu ostavlja trajne posledice na mnoge organe, poput srca, bubrega, očiju, krvnih sudova, lekari ga nazivaju „podmuklim ubicom broj jedan”. Međutim, uprkos sve boljim lekovima, mnoštvu saveta, uspeh u lečenju izostaje. Zašto?

– Naši pacijenti nerado uzimaju lekove. Drugi razlog je da često ne piju lek ako se on sto posto ne izdaje na recept, a često će lek pre prihvatiti od komšije nego od lekara. Na povećanje broja pacijenata sa visokim krvnim pritiskom utiču i tempo današnjeg života, borba za egzistenciju, stres i sve manje fizičke aktivnosti – kaže docentkinja dr Vesna Stojanov, šef Centra za hipertenziju Kliničkog centra Srbije.

Za lečenje hipertenzije najvažnije je dobar početak, odnosno pravilna dijagnoza, koja podrazumeva pravilno merenje krvnog pritiska i sprečavanje takozvane hipertenzije belog mantila. To je pojava pri kojoj pritisak pri merenju u ambulanti poraste, jer se mnogo pacijenata uznemiri od lekara i samog čina merenja, pa vrednosti nisu prave.

– Te se vrednosti proglase za bolesno stanje i prepišu se lekovi iako se problem može rešiti uz malo promena u ishrani i uz više fizičke aktivnosti. Dijagnoza arterijske hipertenzije postavlja se kada se izmeri pritisak 140 sa 90 milimetara živinog stuba – kaže doktorka Stojanov.

Pravilno merenje pritiska podrazumeva da se, u ambulanti, pritisak meri uvek tri puta u rasponu od pet minuta, na obe ruke, a da se zatim utvrdi srednja vrednost. Kod osoba koje se žale na iznenadne vrtoglavice ili nesvestice pri ustajanju, mahom su to stariji, pritisak treba izmeriti u stojećem stavu. Osim merenja važno je pitati pacijenta kada je prvi put osetio simptome, da li pije neke lekove. Samomerenje pritiska aparatima, koje pacijenti imaju kod kuće ume da donese ponekad više štete nego koristi: čovek izmeri sebi pritisak, ako su vrednosti povišene – uzme lek, ako nisu – sam odluči da preskoči terapiju. Ima i onih koji preteruju, pa pritisak mere na svakih pola sata ili aparat čak nose sa sobom i mere u parku, pa čak i u pozorištu. Takođe, vrlo je važno da se lekovi za smanjivanje krvnog pritiska ne uzimaju kasno uveče, jer će dodatno oboriti pritisak, koji normalno pada tokom noći, najniži pritisak je između dva i tri sata izjutra. Noćni padovi pritiska izostaju kod osoba koje rade noćnu smenu, pa to uvek treba naglasiti kardiologu. Dr Vesna Stojanov upozorava da visok pritisak ima sve veći broj mladih. Savet je da se ne žuri sa lekovima. Na pojavu povišenog pritiska kod mladih mogu da utiču i velike količine gaziranih pića ili energetskih napitaka koje popiju u toku dana, ali i fizička neaktivnost.

O. P.