Vožnja od bolnice do bolnice povećava smrtnost

Ako otvorite „Politiku”, od 100 čitulja – 50 do 60 su oproštaj od onih koji su umrli zbog oboljenja srca i krvnih sudova. Ovo je možda grubo, ali najrazumljivije i istinito tumačenje statističkih podataka o broju ljudi koji u Srbiji umiru i boluju od srca, a koju često navodi akademik dr Miodrag Ostojić, interventni kardiolog iz Kliničkog centra Srbije i predsednik Fonda Srbije za vaše srce i Radne grupe za interventnu kardiologiju Udruženja kardiologa Srbije.

Građani Srbije su po broju novoobolelih od infarkta i angine pektoris i po broju umirućih uneslavnom evropskom crnom vrhu: stopa smrtnosti od srčanih oboljenja u Ruskoj Federaciji iznosi 688 na 100.000 stanovnika, u Ukrajini 636, i sledi Srbija sa stopom smrtnosti od 553 na 100.000 stanovnika.

– Napravili smo znatan pomak u lečenju infarkta, zahvaljujući tome što smo se pridružili evropskom projektu „Stent za život”. Povećali smo ukupan broj pravilno lečenih pacijenata sa infarktom sa 48 odsto u 2008. godine, na 63 odsto u 2009. godini. Najsavremeniju terapiju dobijaju svi pacijenti koji najkasnije u roku od dvanaest sati od prvih simptoma infarkta, ulaze u angio salu (sala za katetarizaciju) i ugrađuje im se „stent”. To je metalna opruga, koja se ubacuje preko krvnog suda na preponi ili ruci,a zatim se navodi do mesta suženja koje je izazvalo infarkt, gde se otvara poput kišobrana i širi oštećeni krvni sud. Time se smanjuje šteta na srčanom mišiću zbog trombom zapušenog krvnog suda, dvostruko, trostruko se smanjuje smrtnost u odnosu na klasične metode lečenja, snižava se stepen invaliditeta bolesnika, postiže brži oporavak, smanjuje odsustvo sa posla…

U Srbiji sada kardiolozi rade ove intervencije na krvnim sudovima u 19 sala za katetarizaciju, a planira se otvaranje sala u Leskovcu, Zaječaru i Užicu.

– U Srbiji se sada „stent” ugrađuje kod 450 pacijenata na milion stanovnika godišnje, a zadatak koji smo dobili pridružujući se evropskom projektu „Stent za život” je da imamo 600 pacijenata na milion stanovnika. Istina, u Beogradu smo sa 711 pacijenata na milion stanovnika postigli već taj cilj, ali ipak u celoj republici mora da se ujednači praksa – navodi dr Ostojić.

Problem zašto uprkos boljoj opremi i obučenim lekarima nismo dostigli prosečan broj od 600 ovih intervencija na milion stanovnika, što bi smanjilo broj umrlih od infarkta, profesor Ostojić vidi u nedovoljnom poštovanju preporuka, naših i evropskih da se pacijenti sa akutnim infarktom transportuju pravo u salu za katetarizaciju. Uprkos postojanju i zvanične preporuke Gradskog sekretarijata za zdravstvo Beograda, pacijenti se i dalje voze od bolnice do bolnice, od kojih su neke u rekonstrukciji, u drugima sale ne rade 24 časa, pa se gubi dragoceno vreme. Dokazano je da se zbog tog takozvanog sekundarnog transporta povećava smrtnost bolesnika.

– Problem je što nismo povećali procenat osoba koje se leče u okviru „zlatnog sata”, zapravo 90 minuta od početka simptoma što je evropska preporuka. Što više kasnimo, smanjuje nam se uspešnost lečenja – navodi dr Ostojić, apelujući da se više poštuje preporuka gradskog sekretara za zdravstvo.

– Infarkt lečimo kod ljudi koji su rođeni 1982. ili 1983. godine, znači tridesetogodišnjake koji već imaju probleme sa srcem. Moramo više da vodimo računa o prevenciji faktora rizika i jednostavnoj formuli sažetoj u broju 0-3-5-140-5-3-0 – navodi naš sagovornik.

O. Popović

-----------------------------------------------------------

Šta znači šifra 0-3-5-140-5-3-0

Broj zdravlja, promovisaloje Evropsko udruženje kardiologa i na taj način je postavljen cilj da 2050. godine niko mlađi od 65 godina ne oboli od srca i šloga, jer u ovom času bolesti srca i krvnih sudova su svuda u svetu glavni uzrok smrti. Brojevi, koji se lako pamte treba svakoga na jednostavan način da podsete šta mogu da urade za svoje zdravlje.

Prvi broj, nula, odnosi se na broj cigareta koji nas vodi do zdravlja. Dakle, prvi preduslov da sačuvamo srce i mozak od infarkta i šloga jeste da ne pušimo. Sledeći broj nas podseća da svakoga dana treba da prošetamo ili prepešačimo tri kilometra.Naredni broj nas upućuje na važnost pet redovnih obroka u ishrani, u kojoj treba da budu zastupljeni voće i povrće. Cifra 140 svima preporučuje da svoj gornji, sistolni pritisak uvek drži ispod 140 milimetara živinog stuba. Druga petica u formuli upozorava da ukupni holesterol držimo ispod ove vrednosti, a naredna brojka upozorava nas da vodimo računa o visini rizičnog holesterola (LDL), koji ne sme da pređe iznos tri. Poslednja nula u magičnom broju od nas traži da nismo debeli, da nemamo šećernu bolest, kao i da vodimo računa o preddijabetesnom stanju.