Zeleno je papreno

Stara je mudrost da za sve što dobijemo moramo nešto da damo. Mudri zbog toga nastoje da više uzimaju nego što daju. Ali veoma često, zasenjeni onim što smo dobili, ne vidimo jasno šta za to moramo da damo.

Zaoštrena globalna debata o klimatskim promenama i energetskoj bezbednosti koja obeležava ovu deceniju, podstakla je, takođe, globalnu žeđ za alternativnim gorivima, koja sa jedne strane manje zagađuju atmosferu, a sa druge smanjuju zavisnost od skupe i politički delikatne nafte. Kao gorivo 21. veka sve više se pominje etanol, reč koja isto znači u gotovo svim jezicima: to je alkohol, dobijen vrenjem svega što u sebi sadrži makar i trunku šećera – voća, žitarica, uljarica, trske, trave, repe i krompira, pa čak i restoranskih splačina.

Iako je u upotrebi još od prve naftne krize s početka 70-tih, etanol je istinski hit tek odnedavno. Pridružio mu se i "biodizel" : gorivo na bazi prirodnog ulja. Kao zemlja koja se u ovom pogledu uzima za primer je Brazil, gde je proizvodnja etanolskog goriva poodavno državna strategija i praktična politika. Etanol se tamo dobija od šećerne trske i kao pogon je već zamenio 40 odsto naftnih derivata.

Druga etanolska velesila su SAD, gde je u pogonu 110 rafinerija, dok je još 73 u izgradnji, tako da će već iduće godine ukupni američki kapaciteti iznositi 11,4 milijardi galona (galon = 3,78 litara) alkoholnog goriva. Predsednik Buš je, u svom nedavnom obraćanju naciji, pozvao da se do 2017. proizvodi čak 35 milijardi galona alkohola namenjenog za automobilske rezervoare.

Statistika globalne proizvodnje etanola je konačna samo za 2005 i iznosi 9,66 milijardi galona, od čega je 45,2 odsto proizvedeno u Brazilu, a 44,5 procenta u SAD. Brojke za Evropu su zasad skromne – više nego o etanolu, u EU se govori o biodizelu.

Etanol sagoreva čisto, obnovljiv je, ne dolazi iz politički problematičnih regiona, najavljuje novu eru… Na prvi pogled, perfektno rešenje. Sliku energetske idile kvare međutim sve češća upozorenja da je i u ovom slučaju reč o putu popločanom dobrim namerama, ali ka nepoželjnom odredištu, kao i sve uverljiviji dokazi da je ovo rešenje za smanjivanje zavisnosti od nafte – gore od problema.

Sve učestalije, ugledni ekonomisti, naučnici i predstavnici ekoloških pokreta pozivaju na "tajm aut", iznoseći argumente i dokaze da proizvodnja etanola stvara više problema nego što ih rešava.

Prvo upozorenje je da povećanje proizvodnje alkoholnog goriva ima za posledicu – skuplju hranu! Objašnjenje je jednostavno: sticajem političkih i ekonomskih okolnosti, etanol je najisplativije proizvoditi od kukuruza – u SAD se čak 50 odsto domaće proizvodnje pretvara u gorivo. Pri sadašnjim cenama nafte, koje prema preovlađujućoj prognozi, neće ozbiljnije padati, proizvodnja etanola je veoma profitabilna, što povećava tražnju za kukuruzom i podiže njegovu cenu. Na svetskoj pijaci, kukuruz je danas duplo skuplji nego prošlog leta. U martu su "fjučers", neka vrsta berzanskih "obveznica" za kukuruz, najviše u poslednjih deset godina. Očekivanja su da će do 2010. svetske cene biti za bar 20 odsto više od današnjih.

Dobro je za farmere, ali loše za sve druge. Više cene kukuruza vuku i cene žitarica i pirinča, a konačni ishod je skuplje meso i hrana generalno. Na globalnom planu, to najviše pogađa one koji najmanje imaju: jedna računica kaže da sto litara alkoholnog goriva zahteva da se destiluje oko 250 kilograma kukuruza, dovoljno da jednog čoveka hrani godinu dana. Vlasnici automobila će, uostalom, uvek moći da za kukuruz plate više od onih kojima je on na svakodnevnom meniju. Ekonomista Lister Braun iz američkog Instituta za politiku zemlje, kaže da "nadmetanje za žitarice između 800 miliona korisnika automobila i dve milijarde najsiromašnijih žitelja planete koji pokušavaju da prežive dobija epske proporcije".

Još jači argument je ekološka cena etanola. Uverenje da je mnogo "zeleniji" od nafte samo je mit, tvrde eksperti: kad se sve sagleda, biogorivo je po planetu štetnije od nafte.

Kao prvo, proizvodnja kukuruza (obrada polja, žetva, transport, destilacija) troši 30 odsto više energije, nego što se dobija od goriva koje daje. Jedan upravo objavljeni izveštaj UN upozorava da će 98 odsto prašuma u Indoneziji nestati već do 2020, zato što se ubrzano iskrčuju – da bi se dobila zemlja za kulture iz kojih će se proizvoditi biodizel za evropsko tržište. U Brazilu, sve veći uzgoj šećerne trske za etanol, ide na račun savana i amazonskih šuma…