Moral i institucije

Krajem šezdesetih godina jedna grupa mlađih poslanika britanske Konzervativne partije osećala je da je model kejnzijanskog, humanizovanog kapitalizma koji je u prethodnim decenijama gradio, promovisao i sprovodio njihov nekadašnji premijer Harold Makmilan, na izdisaju. Naftna kriza se još nije ni naslućivala, a problemi stagflacije su još bili daleko. Međutim, uprkos tome, ova grupa političara osećala je da je prethodni model potrošen i da je kasni kejnzijanizam sa ogromnom moralnom popustljivošću vodio ka ukupnom kvarenju britanskog društva. Već početkom sedamdesetih oni su pokušali da preuzmu stranku i da laburiste skinu sa vlasti s novim programom tržišnih reformi.

Nakon prvog neuspeha, publicista i kasniji ideolog Peregrin Vorstorn upozorio ih je na verovatno ključni problem. S programom ekonomskih reformi, sprovođenih samih za sebe, niko nikada nije mogao da dobije vlast. Ukidanje države blagostanja, smanjivanje socijalnih davanja najširim slojevima stanovništva i suzbijanje ucenjivačke snage sindikata, direktno pogađa veliki deo glasača koji neće ukidati sebi privilegije bez jasnog obrazloženja. Ključni momenat za britanske glasače jeste novi sistem ciljeva i vrednosti koji im se mora ponuditi. Čitava priča o reformi, uključujući i ekonomsku, mora biti bazirana na moralnim i vrednosnim osnovama. Ne samo zbog propagandnih razloga, već zato što se o tome zaista i radi. Ukidanje države blagostanja i jeste bilo pre svega pitanje vraćanja samopouzdanja pojedincima, buđenja preduzetničkog duha, smelosti, dinamike i mišljenja.

Ove Vorstornove reči bile su pretočene u desetogodišnji projekat izgradnje čitave mreže "tink tenkova", instituta, medija, i drugih vrsta malih ali preduzetnih i dobro umreženih institucija koje su zajedničkom akcijom uspele da promovišu ovaj novi sistem vrednosti. Decenija organizovanog delovanja jednog čitavog fronta okupljenog oko nekoliko osnovnih principa i vrednosti, promenila je svest britanskih građana i omogućila ponovni dolazak Konzervativne stranke i Margaret Tačer na vlast. Usledilo je desetleće odlučne obnove britanskog društva, nošene čvrstim, odlučnim i principijelnim delovanjem, neodustajanjem od proklamovanog programa, ma kako teško njegovo sprovođenje bilo. Građani Britanije umeli su to da cene. Vođeni stvarnim patriotizmom, mnogi su prihvatili da se u interesu moralnog i ekonomskog ozdravljenja nacije odreknu privilegija koje su do tada uživali. U prošlogodišnjoj obimnoj anketi, Margaret Tačer je izabrana za najboljeg premijera Engleske nakon Drugog svetskog rata.

Poređenje sa našom državom je neizbežno. Kod nas se o reformama govori u svim segmentima sem u ključnom: nigde nema pomena moralne obnove, i obnove sistema moralnih vrednosti na kojima počiva čitavo društvo. Utisak je štaviše da je posle 5. oktobra nastavljeno moralno urušavanje ovog društva. Političari koji bi sami trebalo da nam nude nove modele pristojnosti, doslednosti, privrženosti porodici, lokalnoj zajednici, naciji ili državi, poštenja i odgovornosti, svakodnevno rade potpuno obrnuto: otvoreno lažu, varaju, ne pridržavaju se zakona, ne poštuju programe sa kojima su došli na vlast, postoje brojne osnovane sumnje da su mnogi od njih povezani sa korupcijom, itd.

S druge strane, treba pogledati u kakvom su stanju druge institucije koje bi trebalo da promovišu osnovni moral i bazične društvene vrednosti. Šta je s porodicom, crkvom, lokalnom zajednicom, školom? Zar nisu upravo sve ove institucije u veoma teškom stanju? Pogledajmo npr. osnove sistema osnovnog obrazovanja kako su postavljene od 2000. naovamo? Čemu se deca uče iz tih knjiga? Je li to sistem moralnih vrednosti jedne uređene hrišćanske nacije ili anarhistički program izgradnje novog čoveka za modernu socijalističku utopiju? Patriotizam koji je bio jedan od nosećih elemenata reforme Margaret Tačer ovde je potpuno devastiran  i doveden u pitanje kao vrednost.

Upravo iskustva najrazvijenijih savremenih demokratija govore da stvarnih reformi u ekonomiji, pravosuđu, kulturi i u svim ostalim segmentima nema bez jasne moralne obnove. A ona počinje ili tako što se prvo menja ponašanje nosilaca javnih funkcija, ili što se odnekud pojavi alternativni pokret. Šta god bilo, Srbija je više nego zrela za takvu promenu.