Najmanje loše rešenje za Kosovo

Ha­šim Ta­či, pod za­šti­tom čla­ni­ca NA­TO-a po či­joj mi­lo­sti i je­ste na če­lu ko­sov­ske vla­de ume­sto na vi­še­go­di­šnjoj ro­bi­ji, po­ku­šao je da upad­ne na se­ver Ko­so­va i sta­vi ga pod svoj nad­zor. Sto­ga je Ko­so­vo po­no­vo u ži­ži in­te­re­so­va­nja jav­no­sti Sr­bi­je, one iste ko­ja ga je, op­hr­va­na pro­ble­mi­ma sva­ko­dnev­nog pre­ži­vlja­va­nja, go­to­vo za­bo­ra­vi­la. No, jav­nost se po­vo­di za do­ga­đa­ji­ma, a vlast mo­ra stal­no da vo­di ra­ču­na o raz­li­či­tim obla­sti­ma stvar­no­sti na ko­je mo­že uti­ca­ti.

U po­li­ti­ci je vi­zi­ja i do­bra pro­ce­na tre­nut­ka za nje­no ostva­re­nje naj­bit­ni­ja stvar. Ono što je ju­če bi­la stvar­nost ili, bar, ve­ro­vat­na po­sle­di­ca ne­kog de­la­nja, već da­nas mo­že bi­ti pre­va­zi­đe­no i ma­lo ve­ro­vat­no, a su­tra pot­pu­no ne­mo­gu­će. Šta se mo­že uči­ni­ti da se Sr­bi i nji­ho­vo kul­tur­no-isto­rij­sko bla­go na Ko­so­vu za­šti­te? Pr­vo tre­ba pro­ce­ni­ti šta je ne­re­al­no za Sr­bi­ju u ovom tre­nut­ku, a šta i u bu­duć­no­sti.

U ovom tre­nu Sr­bi­ja pod svoj su­ve­re­ni­tet ne mo­že vra­ti­ti ce­lo Ko­so­vo. Ovo je ne­re­al­no pre­vas­hod­no sto­ga što to naj­moć­ni­je si­le ovog sve­ta ne bi do­zvo­li­le, ali je ne­re­al­no i sa sta­no­vi­šta sa­me Sr­bi­je, ko­ja u ovom tre­nu ne­ma na­či­na da iz­dr­ža­va Ko­so­vo sa nje­go­vim ne­pri­ja­telj­ski usme­re­nim sta­nov­ni­štvom, ka­ta­stro­fal­nom pri­vred­nom i so­ci­jal­nom si­tu­a­ci­jom, ma­fi­ja­ško-po­li­tič­kim struk­tu­ra­ma, i sop­stve­nom sla­ba­šnom pri­vre­dom. Neo­dr­ži­vost ce­log Ko­so­va u Sr­bi­ji tre­ba­lo je da bu­de po­zna­ta od­go­vor­nim lju­di­ma u Sr­bi­ji i pre dva­de­se­tak go­di­na.

Pri­me­ri­ce, na nju je uka­zi­vao Do­bri­ca Ćo­sić, ko­ji je oda­tle iz­veo za­klju­čak o po­želj­no­sti po­de­le Ko­so­va i Me­to­hi­je u skla­du s in­te­re­si­ma Sr­ba. Ta­da je to bi­lo re­al­no, ali po­vo­ljan tre­nu­tak to­kom ra­za­ra­nja Ju­go­sla­vi­je ni­je is­ko­ri­šćen. U da­ljoj bu­duć­no­sti, Sr­bi­ja, ma­kar i po­pra­vi­la sta­nje svo­je pri­vre­de, ne­će ima­ti do­volj­no ljud­stva za odr­ža­va­nje mi­ra i bez­bed­no­sti na Ko­so­vu, zbog to­ga što su de­mo­graf­ski po­ten­ci­jal Ko­so­va i Sr­bi­je sko­ro obr­nu­to sra­zmer­ni. Sled­stve­no, tre­ba se oka­nu­ti ide­je o ce­lo­kup­nom Ko­so­vu u sa­sta­vu Sr­bi­je po­što ta ide­ja ško­di in­te­re­si­ma dr­ža­ve Sr­bi­je i srp­ske na­ci­je ka­ko da­nas ta­ko i u do­gled­noj bu­duć­no­sti.

Po­treb­no je, me­đu­tim, na­me­ta­ti raz­go­vo­re o sta­tu­su. Da­či­će­va ini­ci­ja­ti­va je u tom smi­slu ce­lis­hod­na, iako je ve­ro­vat­no odoc­ne­la. Na­i­me, te­ško da će oni ko­ji su Ko­so­vo pri­zna­li i ko­ji ta­mo odr­ža­va­ju red pri­hva­ti­ti ne­ko re­še­nje ko­je im ote­ža­va po­sao. Sto­ga je po­de­la Ko­so­va na­ža­lost te­ško za­mi­sli­va u ovom tre­nut­ku, iako tre­ba ot­po­če­ti pre­go­vo­re o sta­tu­su sa te tač­ke i do­bi­ti ono što se u da­tom tre­nut­ku naj­vi­še za ko­sov­ske Sr­be i Sr­bi­ju mo­že iz­vu­ći.

Mo­že se ra­ču­na­ti da bi Sr­bi na se­ve­ru Ko­so­va, na osno­vu re­al­no­sti na te­re­nu, mo­gli do­bi­ti ši­ro­ku po­li­tič­ku auto­no­mi­ju ko­ja bi im obez­be­di­la da upra­vlja­ju so­bom bez upli­va Pri­šti­ne i da odr­ža­va­ju sna­žne kul­tur­ne i pri­vred­ne ve­ze se Be­o­gra­dom. Po­li­tič­ki bi sta­ja­li iz­me­đu Be­o­gra­da, Pri­šti­ne i Bri­se­la, a gra­ni­ce bi bi­le pri­lič­no ma­glo­vi­te u stvar­no­sti, iako bi bi­le za­cr­ta­ne na ge­o­graf­skoj kar­ti. Za to je po­li­ti­ča­ri­ma sa se­ve­ra Ko­so­va po­treb­na ve­šti­na ko­ju do­sad ni­su po­ka­zi­va­li.

Ma­na­sti­ri mo­gu do­bi­ti za­šti­tu me­đu­na­rod­nih voj­nih sna­ga ili se, ako za­to po­sto­je teh­nič­ke mo­guć­no­sti, mo­gu pre­me­sti­ti u Šu­ma­di­ju, i od njih Sr­bi­ja mo­že ima­ti ne sa­mo kul­tur­ne, već i tu­ri­stič­ke ko­ri­sti. Me­đu­na­rod­noj za­jed­ni­ci bi mo­glo bi­ti ob­ja­šnje­no zbog če­ga Sr­bi sma­tra­ju ma­na­sti­re ugro­že­ni­ma na Ko­so­vu, te zbog če­ga že­le da de­ci obez­be­de ne­sme­ta­no upo­zna­va­nje kul­tur­no-isto­rij­skog bla­ga. Na­po­slet­ku, srp­skim en­kla­va­ma na ju­gu Ko­so­va se mo­že iz­bo­ri­ti kul­tur­na auto­no­mi­ja, obez­be­đe­na po­li­cij­skim sna­ga­ma iz sa­mih en­kla­va, ko­ju bi jem­či­la EU.

Sve ovo bi bi­lo te­ško, ali ne i ne­mo­gu­će iz­bo­ri­ti, ima­ju­ći u vi­du či­nje­ni­cu da bi ovim re­še­njem za­štit­ni­ci al­ban­skog Ko­so­va ima­li sa srp­ske stra­ne olak­šan po­sao na sa­mom Ko­so­vu i re­šen je­dan va­žan te­ri­to­ri­jal­ni pro­blem. Ako se, me­đu­tim, ovaj tre­nu­tak pro­pu­sti, mo­glo bi se de­si­ti da u bu­duć­no­sti i ovo re­še­nje Sr­bi­ma bu­de us­kra­će­no. Ta­da bi Sr­bi u en­kla­va­ma bi­li pre­pu­šte­ni po­ste­pe­nom iz­u­mi­ra­nju i pre­ta­pa­nju, ma­na­sti­ri bi osta­li na mi­lost i ne­mi­lost ži­vlja ko­ji za njih ne ose­ća ono što ose­ća­ju pra­vo­slav­ci ili, bar, oni či­ji su pre­ci bi­li pre­da­ni pra­vo­slav­ni ver­ni­ci.

Mo­gu­će je da bi sa­mo Sr­bi se­ver­no od Ibra oču­va­li svoj iden­ti­tet, ali je mo­gu­će i da bi se pri­ti­sci na njih do­dat­no po­ja­ča­li, a da Sr­bi­ja ne bi ima­la mo­ći da ih za­šti­ti, te da Ko­so­vo osta­ne bez Sr­ba. Zbog to­ga tre­ba is­ko­ri­sti­ti tre­nu­tak da su­tra ne bi bi­lo doc­kan; baš kao što je da­nas ve­ro­vat­no ka­sno za po­de­lu Ko­so­va i baš kao što je pre­kju­če Ko­so­vo mo­glo da se po­de­li po mno­go po­volj­ni­jim uslo­vi­ma za Sr­bi­ju ne­go ju­če.

*Do­cent na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du