Borba za čitaoce „Njuz ov d vorlda"

Posle gašenja „Njuz ov d vorlda” (News of the World), na britanskom tržištu tabloida ostala je praznina za koju se još ne zna ko će je popuniti, ali se među značajnim imenima žute štampe već uveliko traži naslednik 2,7 miliona čitalaca zatvorenog lista.

Novine medijskog barona Ruperta Mardoka 10. jula su otišle u istoriju, ali glad Britanaca za žutom štampom ne jenjava.

Ostrvski mediji od tada se bave pitanjem ko bi mogao da uskoči u igru koju je „Njuz ov d vorld” igrao 168 godina, sve dok njegove novinare nisu uhvatili u prisluškivanju i unajmljivanju privatnih detektiva.

Ko bi mogao da zadovolji apetite čitalaca naviknutih da uz nedeljni doručak gutaju tračeve zbog kojih su im pahuljice zastajale u grlu?

„San”?

Ako bi drugi tabloid Ruperta Mardoka sa šest prešao na sedam brojeva sedmično i počeo da izlazi nedeljom, medijsko carstvo osamdesetogodišnjeg Australijanca vratilo bi makar deo izgubljenih čitalaca. Iako su porekli da je nedeljni „San” zasad na putu, ostavili su mogućnost da će se ovako nešto i desiti. Bila bi to prilika da se u redakciju vrati oko 200 novinara koji su ostali bez posla posle kraha „Njuza”. Poznavaoci Mardokovog poslovanja tvrde da se on neće lako odreći 45 miliona evra, koliko su mu godišnje na stranama ugašenog lista ostavljali oglašavači.

„Dejli mejl”?

Kompanija koja izdaje ovaj list saopštila je da razmišlja o mogućnosti da izda novi nedeljni tabloid.

– Razmatramo da li na tržištu postoji potreba za novim nedeljnim naslovom – izjavio je direktor kompanije Martin Morgan i dodao da je nedeljni „Dejli mejl” dobio pola miliona novih čitalaca otkako se ugasio njihov glavni takmac. Sa 1,9 miliona prodatih primeraka došli su na 2,4 miliona.

U ovom listu, koji se takođe proslavio pričama koje povlađuju niskim strastima i prenaglašenoj znatiželji, ističu da oni nikada nisu nikoga prisluškivali. Ovo im je vrlo važno da istaknu jer su se i javnost i oglašavači okrenuli protiv „Njuza” kada se saznalo da su upadali u telefonske poruke ubijene devojke i razgovore članova porodica vojnika nastradalih u Avganistanu.

Ali samo što je Morgan zahvalio prisutnima na konferenciji za novinare, jedan bivši zaposleni ga je odmah demantovao. Nekadašnji novinar „Dejli mejla” Džejms Hipvel ponovio je da su mnogi novinari ovog tabloida prisluškivali ljude o kojima su pisali i da je to javna tajna.

Takođe je javna, ako je uopšte tajna, da je i „San” čitao SMS i elektronsku poštu glumaca i pevača i da je podmićivao policiju za detalje o krađama i ubistvima kako bi imao što „sočnije” informacije za prve strane.

Neko treći?

Britanski tabloidi su poznati po tome što će preći svaku granicu, pa i zakonsku, da bi došli do informacije. Njihovi reporteri često se ne predstavljaju kao novinari kada prate neki trag, čime izvore dovode u zabludu. Dolazili su do podataka ko sa kim spava, koji političar vara ženu, gde filmske zvezde nabavljaju kokain i kako je ubica mučio žrtvu. Lako su zadovoljavali čitaoce „Njuz ov d vorlda”, koji su sve to i tražili na stranama svog omiljenog tabloida, sve dok ostatak javnosti i deo njih samih nije rešio da je možda u redu progoniti javne ličnosti, ali ne i porodice onih koji su poginuli za Britaniju.