Evrozona predahnula, ali privremeno

Uprkos srozavanju kreditnog rejtinga najveće ekonomije na svetu, evropske akcije su juče, posle početnog pada, uspele da bar privremeno povećaju svoju vrednost na evropskim berzama, pre svega, zbog odluke Evropske centralne banke (ECB) da počne da otkupljuje državne obveznice Španije i Italije.

Odluka Frankfurta da otkupljuje dužničke hartije treće i četvrte najveće ekonomije evrozone uticala je da se, bar ta nijansu, smanje strahovanja investitora od novog talasa dužničke krize u Evropskoj uniji. Sve to uticalo je i na jučerašnji pad kamata na španske i italijanske dugoročne vladine obveznice.

U ranoj trgovini na evropskom tržištu, prinosi na desetogodišnje italijanske i španske obveznice opali su na oko 5,58 odsto, što je dočekano sa velikim olakšanjem u Rimu i Madridu, budući da to znači da je i cena dugova ove dve velike evropske ekonomije manja.

Prošle sedmice su kamatne stope na španske i italijanske dugoročne hartije od vrednosti premašile šest odsto, što ne samo da je bio rekord od uvođenja evra pre 14 godina, već su investitori strahovali da Španija i Italija idu stopama Grčke, Irske i Portugalije koje su kada su im kamatne stope na obveznice prešle šest odsto bile primorane da traže paket finansijske pomoći od Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda.

Odlukom ECB-a evrozona je bar zasad predahnula, jer je privremeno na evropskim berzama sprečena panika i oštriji pad cena akcija i strateških sirovina, budući da je u petak američka agencija za kreditni rejting „Standard i purs” snizila kreditni rejting SAD sa maksimalnih AAA na AA+.

Bi-Bi-Si, međutim, ukazuje da odluka o otkupu obveznica zemalja evrozone u ECB nije usvojena jednoglasno, ali da se u saopštenju iz Frankfurta posle preksinoćnjeg hitnog sastanka njenog operativnog rukovodstva pozdravljaju već preduzete mere Rima i Madrida za smanjenje budžetskog deficita.

Valutni analitičar kompanije SEB iz Stokholma Ričard Falkenhal smatra, međutim, da će akcija ECB imati „samo kratkoročno dejstvo na evro”. On upozorava da će paralelno, dok ECB kupuje italijanske obveznice, privatni investitori prodavati italijanske rizične hartije koje imaju u svom posedu.

„ECB će biti prinuđena da u dužem periodu kupuje italijanske obveznice da bi sprečila dalji, nepoželjan, rast prihoda na te vrednosne hartije u evrozoni”, smatra Falkenhal.

Ipak, ova odluka je juče imala pozitivan efekat tako da je panevropski indeks akcija (FTSEurofirst 300), koji pokazuje cene najboljih evropskih kompanija, u najpre ojačao za nešto više od pola procenta da bi potom ipak oslabio za dva odsto. Akcije nekih većih evropskih banaka „skočile” su u početku i za više od pet odsto, dok je italijanska banka Popolare u jednom trenutku bila prinuđena da obustavi berzansku trgovinu zbog preteranog rasta cene njenih akcija.

Ipak, evropske akcije su od 29. jula do juče izgubile na vrednosti ukupno 932 milijarde dolara, što je više od ukupne vrednosti privreda Grčke, Irske i Portugalije.

Nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Nikola Sarkozi ponovili su da će do kraja septembra parlamenti ove dve zemlje usvojiti odluke o sprovođenju mera dogovorenih na julskom samitu šefova država i vlada Evropske unije.

Dok su Sarkozi i Merkelova pozdravili mere štednje usvojene u Italiji i Španiji radi „brže fiskalne konsolidacije i povećane konkurentnosti” tih zemalja, italijanski premijer Silvio Berluskoni se našao na udaru kritika opozicije što je u petak poklekao pod pritiscima iz ECB i prihvatio da ubrza italijanski plan o sređivanje italijanskog budžeta.

ECB je, kako se saznaje u evropskim krugovima, zahtevala od Rima da pod hitno sprovede reforme i mere budžetske štednje kako bi smanjio javni dug, a zauzvrat se Frankfurt obavezao da će kupiti italijanske obveznice i time smanjiti pritisak na italijansku ekonomiju.

Prema prvim procenama stručnjaka, Frankfurt je spreman da utroši čak 850 milijardi evra na italijanske i španske obveznice. Dosad je ECB ovako postupala samo u slučaju Grčke, Irske i Portugalije, pri čemu je za kupovinu njihovih obveznica potrošila nešto manje od 80 milijardi evra. Italija i Španija su znatno krupniji zalogaj – veći za oko deset puta.