Novi zemljotres svetske ekonomije

Odluka američke rejting agencije „Standard end purs” da u petak kasno popodne smanji kreditni rejting SAD sa AAA na AA+, kao što se i očekivalo, juče je dobro uzdrmalo međunarodni finansijski sistem, već prvog trenutka kada su se na Dalekom istoku juče otvorile berze.

Svojevrsni zemljotres svetske ekonomije počeo je otvaranjem berzi u Aziji, kada su berzanski indeksi na berzama u Hongkongu, Tokiju i Seulu pali za, bezmalo, četiri odsto, dok se cena nafte srozala na nešto manje od 84 dolara za barel, jer investitori procenjuju da će slab svetski ekonomski rast sniziti potražnju za crnim zlatom.

Dok su, zahvaljujući odluci Evropske centralne banke da kupi državne obveznice Italije i Španije, evropske berze uspele da izbegnu azijski scenario, berzanski indeksi na Njujorškoj berzi, prema očekivanjima, na samom početku trgovine, pali su za nekoliko procenata. Tako je, na samom početku trgovanja u Njujorku, kako su prenele svetske agencije, indeks „Dau Džons” pao za 1,98 odsto, indeks „Standard end purs 500” za 1,72 odsto, a „Nasdak” za čak 3,35 odsto.

Da je udar na rejting SAD osetio ceo svet, svedoči podatak da je globalni indeks akcija MSCI juče pao za 1,4 odsto, i to na, bezmalo, najniži nivo u poslednjih 11 meseci.

Potrese u svetskoj ekonomiji neminovno su osetile velike kompanije, pa vrednost akcija energetskih kompanija „Ekson mobil” i „Ševron” pala je za po više od 2,7 odsto, dok su akcije investicionih banaka Benk ov Amerika i Sitigrup pale za po 5,4 odsto.

Kao i u svakoj krizi, investitori najviše vole da ulažu u zlato, koje smatraju relativno sigurnom investicijom, tako da je cena fine unce zlata juče zabeležila novi rekord, premašivši 1.700 dolara. Da novi talas krize zapljuskuje ceo svet, svedoče i izveštaji uglednih medija, koji sve jasnije na horizontu vide recesiju svetske privrede.

Odluka „Standard end pursa” izazvala je i velike polemike u političkoj javnosti SAD, ali i u međunarodnoj finansijskoj javnosti, tako da su eksperti ove rejting agencije juče praktično bili prinuđeni da se pravdaju zbog svoje odluke.

Šef za rejtinge država u „Standard end pursu” Dejvid Birs u razgovoru za televiziju Ej-Bi-Si odbacio je optužbe da je odluka zasnovana na lošoj računici, dodavši da se, apsolutno, nisu dvoumili o odluci da snize kreditni rejting SAD. Prema njegovim rečima, odluka te agencije zasnovana je na nekoliko činjenica, među kojima su šteta naneta reputaciji SAD za vreme višenedeljne rasprave u Kongresu o granici zaduživanja i bojazan da su javne finansije SAD neodržive.

„Zamisao da smo pogrešili za 2.000 milijardi dolara, prosto je dimna zavesa zbog nezadovoljstva našom odlukom”, rekao je on i time negirao tvrdnju američkog ministarstva finansija da je „Standard end purs” odlučivao na osnovu analize koja je imala grešku od 2.000 milijardi dolara.

Birs je rekao da SAD mogu vratiti vrhunski rejting kod „Standard end pursa” ako klima u Vašingtonu bude povoljnija, pa se demokrate i republikanci slože o fiskalnoj politici i „ako se u budućnosti pojavi program snažnije i veće fiskalne stabilizacije”.

Inače, posle brojnih spekulacija, juče je javnost obaveštena i da američki sekretar za finansije Timoti Gajtner, ipak, ostaje na toj poziciji u timu američkog predsednika Baraka Obame. Gajtner je, inače, jedini preostali visoki zvaničnik iz Obaminog originalnog ekonomskog tima.

Ovakvi ekonomski potresi uzdrmali su i političku poziciju Baraka Obame, kome se bliži reizbor, 2012. godine.

„Ekonomski vetrovi s kojima je Obama suočen – izuzetno su teški, a ovakav nivo pesimizma javnosti i trajanje negativnih trendova odavno nisu viđeni”, kaže Karlin Bauman, analitičar javnog mnjenja iz Američkog preduzetničkog instituta, dodajući da građani žele da vide da se nešto menja u privredi.

Ankete pokazuju da bar dve trećine Amerikanaca smatra da zemlja ide u pogrešnom pravcu. Anketa Univerziteta Kvinipijak, sprovedena posle postizanja dogovora o podizanju limita američkog duga, pokazala je da većina anketiranih u državi Florida, jednoj od ključnih u svakoj izbornoj trci, smatra da Obama ne zaslužuje reizbor.

S druge strane, republikanci planiraju da što češće podsećaju birače na sve što se dešavalo pod Obaminim vođstvom – gubitak radnih mesta, zaustavljeni ekonomski oporavak, stagnaciju na tržištu nekretnina. Iako je krahu svetske ekonomije doprinelo postupanje Obaminog prethodnika – republikanca Džordža Buša – Mit Romni, koji ima najviše izgleda da bude republikanski kandidat za predsednika, već je nagovestio da će napraviti opštu izbornu strategiju ciljanih kritika Obaminih ekonomskih rezultata.

Svet će, prema svemu sudeći, dobro osetiti bespoštednu političko-ekonomsku borbu za poziciju u Beloj kući.

----------------------------------------------

Kina traži koordinaciju globalne ekonomske politike

Peking – Zvanični glasnik vladajuće kineske Komunističke stranke „Pipls dejli” juče je kritikovao SAD zbog sniženja njihovog kreditnog rejtinga i zatražio bolju koordinaciju ekonomske politike između Zapada i zemalja u razvoju, prenosi Tanjug. „Ono što se dogodilo u SAD, nije samo ekonomska, nego i politička kriza. Ukoliko razvijene zemlje, poput SAD i Evropske unije, ne preuzmu odgovornost – to će ozbiljno ugroziti stabilan razvoj globalne privrede”, objavio je kineski list. Drugi kineski mediji takođe su pooštrili retoriku sa temom ekonomske krize i kritikovali SAD i Evropu zbog nefunkcionalnosti njihove demokratije i nezajažljivog apetita za potrošnjom. Kineska novinska agencija Sinhua upozorila je zvanični Vašington da ne bi trebalo da pokušava da podstiče izvoz i privredni rast slabljenjem dolara, što bi imalo dramatične posledice po Kinu, jer je čak 70 odsto deviznih rezervi te zemlje u dolarima.