Kiborg potrošačka kultura

Da li čitate deklaracije na proizvodima?

Uglavnom. Pre svega, datum proizvodnje i rok trajanja.

Korektna usluga u banci, restoranu, supermarketu je…

Dobar dan, izvolite, hvala. I želja onog koji pruža uslugu da bude efikasan, nađe rešenje i ne izbegava odgovornost.

Uvozna ili domaća roba?

Proizvod koji volim. Verovatno veći procenat pripada stranoj robi, no ozbiljna konkurencija nastaje i u domaćim proizvodima.

Da li kupujete na sniženjima?

Voleo bih. Ali tada nema broja za mene!

Ima li pravih sniženja u Srbiji, poput onih u drugim evropskim prestonicama?

Ne. Ovdašnji sistem gradi se na filozofiji: 200 puta skuplji proizvod nego u inostranstvu snizi za 100 posto i zaradi uvek 100 posto.

Koliko na izbor proizvoda utiču dizajn i reklama?

Direktno. Uglavnom su ljudi spremni da konzumiraju ambalažu, ne obazirući se na neukus sadržaja.

Da li češće koristite kartice ili gotov novac ?

Kartice. Praktično, brže, preglednije. Ali i primamljivije.

Hipermarketi ili manje lokalne prodavnice?

Lokalne prodavnice. Ljudi su dezorijentisani kada im se zatvori „dragstor u kraju”.

Da li su veliki trgovinski lanci promenili potrošačke navike kod nas?

Da. Nema spontane kupovine. Termin, plus spisak, plus kolica. Kiborg kultura.

Koliko često idete u snabdevanje u toku meseca?

Odupirem se tom scenariju. Kupujem kada želim i kada mi je potrebno, nema pravila.

Šta podrazumevate pod kvalitetnim proizvodom?

Ono što zadovoljava ukus, miris, dodir, vid. Subjektivni doživljaj.

Dobre cipele su…

Skupe. Kvalitetne. Traju. I dizajnerski iskaču iz konvencijalnosti.

Šta se obično može naći u vašem frižideru?

Sir, pršuta, multivitaminski sok...

Da li ste kao potrošač nekada bili oštećeni?

Bilo je pokušaja. U bankarskim uslugama. Ali sam pobedio mašineriju.

Da li Srbija ima zakon o zaštiti potrošača?

Da.

Ko štiti prava potrošača u Srbiji?

Realno, niko. Posle uobičajene fraze umilnog ženskog vokala „javite se našem kol-centru od ponedeljka”, ne desi se ništa.