Samsa za ceo svet

VRANjE – Uz "Simpo", "Kondivu", "Simku", "Koka-kola-Rosu", "BAT-DIV", "Hebu", "Bi vodu" (ranije "Jumko" i "Koštanu") Vranje će uskoro imati još jedan svetski brend. Čuvena vranjska pita (gibanica) samsa, čiju recepturu svaka porodica u gradu pod Pržarom na svoj način čuva, trebalo bi uskoro da postane vranjanski brend za svetsko tržište. Aleksandar Jakovljević, vlasnik najstarije vranjske pekare "Jakovljević 1908", pokrenuo je inicijativu oko registracije ovog specijaliteta, a svečana prezentacija i promocija je obavljena na manifestaciji "Dani Vranja". Kako po geostrateškom položaju, tako i po specijalitetima iz kulinarstva Vranje zauzima veoma značajno mesto. O njima se dosad malo znalo, sem što su se neki pominjali u delima Borisava Stankovića. Zato su Vranjanci na čelu sa Jakovljevićem odlučili da sa samsom krenemo u svet. Povod za ovako nešto bilo je veliko interesovanje domaćih i stranih gostiju koji su samsom bili posluženi na vranjskim štandovima prilikom održavanja sajmova u zemlji i inostranstvu. Prema pedantnoj evidenciji ovaj specijalitet su već degustirali Nemci, Kanađani, Australijanci, Švajcarci i Šveđani i bili oduševljeni.
– Svi su u Vranju sa zadovoljstvom prihvatili ovu inicijativu i zato smo krenuli u proceduru registracije i promovisanja samse kao brenda iz Srbije i Vranja. Podrška koja je brzo usledili od svih merodavnih u Vranju i Republici nas je ohrabrila, međutim malo se zastalo, nije mi jasno zbog čega – kaže Aleksandar i podseća da Jakovljevići, njegova bliža i dalja rodbina, u zemlji i inostranstvu, ima više od desetak velikih pekara u kojima, između ostalog, proizvode i stare već zaboravljene specijalitete.

Stara porodična pekara Ilije Jakovljevića, Aleksandrovog oca, nalazila se u centru Vranja, odmah preko puta kafane "Evropa". Celo Vranje je u ono vreme, kada bi iz vrele furune izvadio ispečene pekarske proizvode, mirisalo na somun, simit, samsu i drugo pecivo.

– U mojoj pekari se i dalje proizvodi pravi somun od narodnog testa. Pravi lepinja za "deset sa lukom" koja slobodno može u slast i prazna da se pojede. Ne stavljam aditive, pa zbog toga prava pomama, odnosno "na spisak" se kopuje onaj stari mirišljivi somun čija svežina i mekoća traje više dana – kaže Jakovljević i dodaje da mu u poslu, naročito, oko trošenja novca pomaže supruga Snežana, ali i dve kćeri i sin.

– Tradicija Jakovljevića biće nastavljena i ovde će se i dalje praviti narodni hleb i kvalitetno pecivo. Baviće se moja deca ovim poslom jer Jakovljevići nisu navikli da čekaju u red za platu. Niko iz naše bliže i dalje familije nije radio u državnom preduzeću ili kod nekog gazde. Uvek smo imali svoju pekaru i proizvodili hleb i pecivo od klasičnog testa bez aditiva – veli Jakovljević i dodaje da pored samse Vranjanci imaju pastrmlicu, specijalitet koji je mnogo ukusnije i lakši za pripremu od italijanske pice. Sprema se od testa od kojeg se pripremaju lepinje i podjednako je ukusan topao i hladan i može se čuvati više dana. 

Miroslava Tasić i Mirjana Marković iz Gornjeg Vranja kažu da je pekara "Jakovljević 1908" prava riznica starih specijaliteta i da treba uz samsu sačuvati vranjski "sladunjavi" specijalitet mafiš, koji su zajedno sa  samsom probali gosti na "Oktober festu" u Minhenu, na sajmovima u Kelnu i Diseldorfu i nekoliko domaćih privrednih manifestacija u Beogradu i Novom Sadu.

Pekara je, kako kaže vlasnik Aleksandar Jakovljević, spremna, čim se završi procedura oko brendiranja, da pripremi specijalnu ambalažu, dizajn i da samsu pakuje i izvozi. Iskusni majstor je spreman da odgovori izazovima koje pruža ino-tržište.

--------------------------------------------------------------------------

Recept za samsu

– Od kvalitetnog brašna ručno isukati, pa zatim tanko razvući kore (mogu i kupljene). Bez ikakvog dodatka mogu se uvijati kao pita, ili poređati u malu ili veliku (kalaisanu), ili porculansku tepsiju. Po volji, prilikom ređanja se premazuju ili se stavlja neki dodatak. Kad se tako prazna pita ispeče odmah se iseče na pristojne komade, a zatim se, prelije kiselim mlekom ili kajmakom u koji dodat tucani beli luk. Nakon što odstoji petnaestak minuta samsa može da se služi.