Debela hladovina

Uporno kritikovanje neefikasnog upravljanja javnih preduzeća od strane menadžera „zaslužnih“ članova partije na vlasti, ipak ima početni mali efekat, i to na početku predizborne utakmice. Štaviše, ideju biranja tih menadžera javnim konkursom zastupaju i oni koji su uveliko odnegovali partijsko upravljanje. Nauk je da je dobivanje glasova važnije od te privilegije partije na vlasti, jer se i gubi oboje zajedno. Nije korisno i taj mali napredak otežavati, iako je istina da korišćenje konkursa nije poseban napredak, jer će biti nameštenih konkursa, a ostaje i dalje da vlada bira menadžere. Treba ipak pustiti sprovođenje i te promene. Svako propisivanje može da ostane mrtvo slovo na papiru, ali nam treba unapređivati i propisivanje i sprovođenje. Vlada je donela odluku da se u javnim preduzećima, koja su u njenom vlasništvu, sprovedu konkursi, pa da je vidimo kako će to i uraditi. Ako bude dovoljno javnosti, sigurno ćemo, bar na nekim pojedinačnim primerima, dobiti profesionalnije uprave javnih preduzeća.

Tražimo i da uslov konkursa bude da kandidati pismeno dostave planove, ideje i vizije. Tako će se činiti jasnijim cilj i zadatak uprave. Onda bi se i deo zarade uprave mogao povezati sa ostvarenim uspehom preduzeća. Sad planovi javnih preduzeća nemaju korisnu svrhu. Bilo bi još bolje da vlada bira na konkursu uprave javnog preduzeća na godinu dana, što bi se moglo produžavati kod dobrih godišnjih finansijskih izveštaja. Znamo da nije lako, ni u najboljoj nameri i na najbolji način, naći efikasnog i dobrog menadžera. I privatne poslodavce muči ta briga. Ali je proba privremeno izabranog dobar metod da se dođe do što boljeg.

Sadašnji direktori javnih preduzeća rade skriveno, što im sadašnja javna preduzeća i zakon o njima i omogućavaju. Preduzeća koja su već zakonom određena za akcionarska društva namenjena privatizaciji vole status zatvorenog društva. Odgovornost je uvek manja ako se i ne može saznati neodgovornost. A mogle bi se besplatne akcije deliti i pre privatizacije i pustiti ih na berzu da unekoliko mere uspeh preduzeća. Otvorena akcionarska društva imaju od javnosti više podsticaja za uspeh od javnih preduzeća smeštenih sistemski u duboku hladovinu. Ni država ni poreski obveznici ne znaju ni koliko je kapitala, ni šta se događa sa kapitalom.

Ali, kako su sad ustrojena, mala je i moguća upravljivost javnih preduzeća. Ako država nema dobru evidenciju svojeg kapitala, nije realno ni tražiti njegovu efikasnost, kako to radi privatni vlasnik kapitala. Ako je regulisanje poslovanja u delatnosti od javnog interesa u istom ministarstvu koje imenuje i upravu tog preduzeća, koje je često i monopolista, već su pobrkani i otupljeni svi ciljevi. Delatnost od javnog interesa treba da služi korisnicima proizvoda ili usluga, a cilj preduzeća u toj delatnosti trebalo bi da bude ostvarenje profita i uvećanje kapitala. Oboje deluje u dva suprotna pravca, što udaljava od oba cilja. U teoriji je cilj privatizacije takvih preduzeća neophodno razdvajanje i maksimiranje oba suprotstavljena cilja. Stoga je istina da je privatizacija najbolji način za ostvarenje efikasnijeg upravljanja velikim brojem naših javnih preduzeća. Ali do tada treba popisati sav državni kapital, inkorporisati javna preduzeća, organizovati državni holding, ostvariti javnost i preduzimati reforme koje će omogućiti odvojeno bolje zadovoljavanje i javnog interesa i uspešnijeg poslovanja preduzeća, kako bi se smanjilo propadanje oko 40 odsto ukupnog kapitala u Srbiji.

Konsultant za strana ulaganja