Nema bolje „tezge" od budžetske

Šta je zajedničko svim direktorima različitih državnih agencija, kojih prema našoj računici, ima najmanje tridesetak? To što njihova imena šira javnost verovatno nikada nije čula i što niko od njih nema platu manju od hiljadu evra. Izuzetak je jedino Nenad Dikić, direktor Antidoping agencije, čiji mesečni prihodi iznose oko 92.000 dinara.

Ipak sa naknadom koju dobija kao član Upravnog odbora Klinike za rehabilitaciju dr „Miroslav Zotović“ i njegova mesečna primanja prelaze „stotku“. Prvi među njima je Nikola Stankov, predsednik UO Agencije za kontrolu letenja, koja se ne finansira iz budžeta, a čija je mesečna plata veća od 800.000 dinara.

Za mnoge od njih ovo nije jedini izvor prihoda. Tako, na primer, Borislav Stojkov, kao direktor Agencije za prostorno planiranje zarađuje 133.000 dinara, ali ima i još pet „plata“. Kad se na osnovnu zaradu dodaju i dva profesorska honorara, jedna naknada za članstvo u komisiji, prihodi koje dobije iz Centra za strateška ekonomska istraživanja Vojvodine, njegova lična primanja na mesečnom nivou prelaze 200.000 dinara.

I Vladislav Cvetković, osim plate direktora Agencije za privatizaciju kao asistent na Ekonomskom fakultetu mesečno zarađuje 7.000 dinara i još 36.000 dinara nadoknade za članstvo u Nacionalnoj komisiji za računovodstvo. A da ništa nije sveto, već je sve bruto i neto pokazuje primer Prvoslava Perića.

Iako, kao monah, po crkvenim kanonima ne bi smeo da ima išta, vladika Porfirije kao predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije mesečno zarađuje više od 171.000 dinara. Uz to, dobija i platu kao profesor na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu od 93.000 dinara.

Svetko Kovač, direktor Vojnobezbednosne agencije uz platu dobija i penziju od 70.000 dinara, dok Saša Vukadinović, direktor Bezbednosno-informativne agencije, dodatne prihode od 75.000 dinara ostvaruje po osnovu nadoknade troškova stanovanja.  

Napominjemo da je naše istraživanje obuhvatilo samo one institucije koje u svom nazivu imaju reč „agencija“. Njih tridesetak državnu kasu godišnje koštaju oko sedam milijardi dinara. Kad se na to dodaju još i uprave, direkcije, komisije, fondovi i različite službe, ovakvih institucija ima bezmalo 130. I to nije sve.

Krajem prošlog meseca Vlada Republike Srbije osnovala je još jednu agenciju – za socijalno stanovanje. Prošle godine osnovana je i Agencija za rudarstvo, bez obzira na to što već postoje Agencija za energetiku, ali i Agencija za energetsku efikasnost.

Da nije Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja građani Srbije ne bi mogli da zavire u novčanike držanih funkcionera koje, kao poreski obveznici, oni pune. Listanjem izveštaja koje o radu institucija državni funkcioneri šalju povereniku Rodoljubu Šabiću, ali i pretragom registra Agencije za borbu protiv korupcije, vidi se i da su neki od njih prekršili zakon.

Tako Stojadin Jovanović, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja, nije prijavio kolike prihode mesečno ostvaruje. U izveštajima koje, po zakonskoj obavezi, šalju povereniku za informacije od javnog značaja jedino je Snežana Manić, direktorka Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova, imenom i prezimenom napisala koliko mesečno zarađuje. Na to je dodala i cifru od oko 12.000 dinara koju dobija po osnovu minulog rada.

Svi drugi se u informatorima o radu kriju iza funkcije. Ima i onih do čije je plate moguće doći samo množenjem koeficijenata. Tako je, na primer iz informatora o radu Agencije za osiguranje depozita moguće saznati samo koliki koeficijent ostvaruje koji zaposleni. Iako su, po zakonu dužni da ove informatore objave na vidnom mestu na sajtu, na internet prezentacijama mnogih od ovih institucija izveštaj se traži gotovo kao igla u plastu sena.

Sa druge strane, ima i onih, poput Agencije za privredne registre, na primer, koji su svoju zakonsku obavezu ispunili, jer na portalu ove institucije izveštaj o radu odmah upada u oči.

I budžeti sa kojima raspolažu ove agencije nisu za potcenjivanje. Tako poreske obveznike zaštita od jonizujućih zračenja i nuklearna sigurnost godišnje koštaju 30 miliona dinara. Toliki iznos je ove godine iz budžeta dobila agencija kojoj je to u opisu posla. Inače, ova institucija ostvaruje i dodatnih osam miliona dinara sopstvenih prihoda.

Ukupni rashodi ove agencije veći su od 37 miliona dinara. Više od 60 odsto čine rashodi za zaposlene. Ipak, ne zarađuju svi u ovoj agenciji astronomske cifre. Tako, na primer, vozač ima platu od 21.000 dinara, što je manje od republičkog proseka, dok saradnici ove agencije mesečno zarađuju oko 35.000 dinara.

Iako se znatna sredstva iz republičkog budžeta izdvajaju za njihovo finansiranje, državni revizori još nijednom nisu pročešljali finansijske izveštaje nijedne od ovih agencija.

– Time još nismo stigli da se bavimo. Možda ćemo ove godine početi reviziju završnog računa neke državne agencije – kaže Radoslav Sretenović, državni revizor.

Miroslav Prokopijević, predsednik Centra za slobodno tržište, kaže da direktori ovih agencija predstavljaju četvrtu granu vlasti.

– Za svoj rad odgovaraće jedino Svetom Petru, a dok ih on ne vidi mi ćemo ih finansirati. Šalu na stranu, to nije srpski recept. Ovakve agencije postoje svuda u svetu. Međutim, praksa je takva da kad se agencija formira neki drugi delovi države prestaju da postoje.

Ovde se, međutim, funkcije gomilaju. Sve to pokazuje da naša privreda još nije reformisana i najbolje daje odgovor na pitanje zašto je i dalje rad u državnoj službi najisplativiji.

Anica Telesković