Komšija Ante

Slučaj jeste bizaran, ali traži bar hipotetičku paralelu. Hrvatska premijerka (još) živi u stanu otetom od srpske familije. Zamislite beogradsku proporciju i slučaj nekog ministra, ne mora da bude prvi, koji se nečasno uselio u stan ovdašnjeg građanina hrvatskog porekla!

Naravno da je takav rasplet nezamisliv, i u bilo kakvoj Srbiji praktično i etički neostvariv. Nezavisno od toga, odnosi Srbije i Hrvatske su na silaznoj putanji, naročito posle zakazivanja datuma za prijem naših čudnih komšija u Evropsku uniju. Izgledalo je da će predsednici Tadić i Josipović nekako bar premostiti provalije koje nas dele. Ali to su bili samo prividi.

Šef naše države je bio tamo, lepo su ga primili, provozali brodicom i počastili ga kao visokog gosta. Na svakom sledećem susretu, bio on neformalan ili zvaničan, predsednici su se srdačno grlili i tapšali po ramenu.

Naivni optimisti su se odmah vratili nostalgiji o bratstvu i jedinstvu. Kosorova je sa slovenačkim premijerom boravila na užem balkanskom samitu u vili Obrenovića. Primećeno je da šef naše države i njihova Jadranka ne persiraju jedno drugom, čak je prilikom dočeka dražesne gošće bilo i ovlašnih poljubaca sa obe visoke strane.

E sad, šta tu uopšte ne valja, kad već postoji ideja o solidnom komšijskom razumevanju? Kad bi se samo ovlašno zbrajalo ono što može biti dobro i ono što nije, izgleda da ipak ne valja. Može biti da zvanična hrvatska politika, koja je dala i jednog Sanadera, nije potpuno dostojna trenutka bliskog prijema u EU. Da jeste, premijerka bi na proslavi godišnjice „Oluje“ govorila sasvim drugačije. Ili bi propustila da kaže rečenicu kojom je, praktično, i Srbiju i njene zvaničnike polila pomijama.

Proglasivši Gotovinu i njegove zločince za junake, Kosorova je istupila sa zastarelom verzijom šovinističkog primitivizma. Taj se ispad ne može opravdati trenutnom euforijom, niti tobožnjom inercijom slavlja. „Heroj Ante“ jeste simbol etnocida iz avgusta 95. Pre nekoliko godina, ministar spoljnih dela, mladi gospodin Jeremić je, onako bez diplomatske zavese na ustima, 4. i 5. avgust definisao kao vreme genocida nad Srbima. I to je rekao usred Zagreba, pred njihovom vrhuškom, odakle ga zblanuti purgeri na funkcijama umalo ne proteraše.

Čitave godine navikavanja na posmrtne traume, mnogo toga moralo je da se pegla. Sve je, naravno, zavisilo od definicije i tačke gledišta. Stereotip o Srbima kao agresorima primio se u Hrvatskoj još u vreme medijskog začetka mržnje. Zagreb je Srbiju proglasio za militarističko zlo još u vreme zajedničke države.

Pokazalo se da su i pored vremenske patine, mnoge rane još sveže. U jednom času na obe strane je vladao informativni agitprop, u smislu: čiji su zločinci bili gori. Ako ima gorih, znači da ima i boljih, i to je paralogizam kojim se nastavlja šovinistička boljka.

Kosorova nije rekla da su hrvatski zločinci bolji od srpskih, nego da su oni hrvatski heroji, domoljubi i slične budalaštine. Zvanična Srbija je davno prestala da ispisuje ode osumnjičenima za teška ratna zlodela. Ko je guslao, gusla i dalje. Svačega ima na obe strane, ali Srbija ipak nema Tompsona, čiji antisrpski koljački songovi dovode do transa delikatnu publiku diljem Hrvatske.

Da je Tadić kojim ludim slučajem govorio o Mladiću kao junaku koga „Srbija zaboraviti neće!“, eto nama svih zapadnih činovnika zaduženih za pretnje i kazne, uz poništavanje integracionih dostignuća na neodređeno vreme.

Znači li to da Hrvatska može slobodno da upućuje Srbima opasne, bolesne, neuračunljive poruke, čak bez i najmanje primedbe. Jesmo se navikli na loš tretman, ali nije dobro ako dopustimo ratnohuškačko nadripolitičko huliganstvo u našem komšiluku.

Naš predsednik jeste reagovao, ali prilično blago, i reklo bi se rezignirano. Možda on lično ili njegovi savetnici nisu našli dovoljno dobre formulacije kojima bi definisali stanje stvari. Niti su pribrali nešto saveznika koji će pomoći da svet dobro lupi po prstima „prvu suknju Hrvatske“.

Kao i uvek, problemi sa Hrvatskom i njenim nastranim vrednosnim sistemom, imaju i svoju estradnu dimenziju. Za to se pobrinuo „gospodin slučaj“, i zaplena jahte ovdašnjem TV mogulu Željku Mitroviću. On je opasno zapretio Zagrebu, uz dodatne javne informacije da Srbi dobijaju batine na jadranskoj obali, a konzerve uvezene „otuda“ truju nas živom i drugim pogodnostima.

To je, vidite, naljutilo Hrvate. Željko će terati po svome dok mu ne vrnu lađu. Iz Haga još nema informacije: je li Gotovina spremio Mladiću škampe na buzaru kao što je obećao, ili su se ipak potukli po patriotskoj osnovi.