Agencija za Severinin slučaj
To što Srbija nema more ne znači da tajkuni nemaju jahte. A država, ako je odgovorna, mora da brine o svakom svom građaninu. Zato se samo oni koji nisu čuli koliko je velika nesreća zadesila Željka Mitrovića iščuđavaju zašto vlada namerava da osnuje agenciju za pomorske nesreće. Sve po slovu Predloga zakona o pomorskoj plovidbi. Da u moru od tridesetak agencija postoji i ta, ne bi se Mitrović danas potucao po hrvatskim opštinskim sudovima, nego bi u svojoj zemlji kucajući na vrata samo jedne nadležne institucije pravno zaštitio svoju „El Bosko” nejač.
A posledice nepostojanja agencije za pomorske nesreće u Srbiji već su vidljive. Najbolje ih zna Severina, koja je zbog toga što se Mitrovićeva jahta nasukala u birokratskim procedurama „lijepe njene domovine” morala da otplovi s „Pinka”. Štetu su pretrpeli i gledaoci ružičaste televizije. Jer, pre nego što su uspeli da nauče reči Severinine pesme „Bred Pit”, koja je duž Jadrana proglašena za hit leta, njene note su skliznule iz programske šeme. I ako zaista želi da se pojavi na „Pinku”, jadna Severina će ovog puta stvarno morati da se uda za svog petog verenika. I to pred kamerama ekipe „48 sati svadba”. Jedini način da se njene pesme infiltriraju u programsku šemu ružičaste televizije je da postane srpska snajka i pred milionskim auditorijumom kaže „da” biznismenu Milanu Popoviću.
I kad se ispod ove muke podvuče crta, ko onda može da tvrdi kako se godišnje iz budžeta za finansiranje tridesetak različitih agencija raspe oko sedam milijardi dinara. Za šta onda vredi potrošiti svaki dinar poreskih obveznika, ako ne za to? I kakve veze ima to što Srbija nema ni metro. To ne znači da ne treba osnovati agenciju koja će preduprediti da se bilo kakve nezgode dogode Srbima – korisnicima metroa u inostranstvu, na primer.
I šta, na primer, ako zbog najave da će porez od prodaje „Maksija” platiti u Srbiji, Miroslav Mišković doživi neku neprijatnost na Kipru, gde je osnovao firmu. Pre nego što se bilateralni odnosi dve države poremete, država bi što pre trebalo da osnuje agenciju za nadzor poslovanja u of-šor zonama. Uostalom, ne bi se naši tajkuni potucali po belom svetu da naša država može da im pruži maksimalnu pravnu zaštitu. I kad već postoji Komisija za zaštitu konkurencije, zašto ne bi postojala i agencija za zaštitu monopolista. Pa i oni su poreski obveznici. Ako pune državnu kasu, imaju valjda pravo i da novac iz nje troše.
Uostalom, to je način da država smanji stopu nezaposlenosti koja je tokom krize dramatično uvećana i dostigla 22,2 odsto. I dokle će Srbi da crvene zbog činjenice da su naše plate u evrima najniže u regionu? Ako su plate u agencijama za sve i svašta tako dobre, onda je recept za poboljšanje životnog standarda građana – jednostavan. Što više ljudi u njima treba zaposliti. Prethodno bi vlada morala da donese uredbu kojom će tako važan posao poveriti nadležnoj instituciji. Agenciji za kreiranje svih agencija, naravno. A pošto ovlašćeni državni revizori još ne kontrolišu kako se novac u ovakvim institucijama troši – pod hitno bi trebalo formirati i agenciju za kontrolu svih agencija.
Jedino što nije jasno zašto Uniji poslodavaca smeta to što Srbija ima skoro 130 različitih komisija, fondova, uprava, agencija… Dobro je da bar po nečemu budemo lideri u regionu. Pa koliko košta da košta.