Kako se snaći na berzi

Kretanje svetskih berzanskih indeksa u poslednjih nekoliko dana je bilo vrlo turbulentno. Domaći indeksi su se kretali u sličnom pravcu kao i svetski, što samo dokazuje da se krize i poverenje ulagača munjevitom brzinom šire po svetu. U svega nekolikodana mogla se ostvariti dobit u dvocifrenom procentu, ali i osetiti gubitak u sličnoj razmeri. Kuda će se kretati indeksi u narednom periodu, da li će se stvarati novi milioneri ili će doći do pada indeksa poput onih iz 2008. i 2009. godine, pitanja su koja sebi postavlja veliki broj ulagača u hartije od vrednosti.

Individualno investiranje predstavlja ulaganje novčanih sredstava u različite hartije od vrednosti ili kapitalne projekte sa ciljem ostvarivanja prinosa na uložena sredstva kroz uvećanje vrednosti ili ostvarivanje prihoda od pozitivnog poslovanja. Vrednost hartija od vrednosti se menja svakodnevno i zavisno od vrste se objavljuje u javnim glasilima, na sajtovima berze, fondova i drugih institucija. Uobičajena ulaganja malih investitora su fokusirana na akcije i obveznice.

U Srbiji je na Beogradskoj berzi listirano nekolikostotina kompanija, čijim se akcijama svakodnevno trguje. Obveznice u Srbiji nisu naročito razvijene, bar kada je reč omogućnostimalih investitora da ih kupuju. U našoj zemlji, trenutno, jedina mogućnost malih investitora koji žele da investiraju u obveznice je kupovina državnih zapisa Republike Srbije.

Rast cena i isplata dividende

Trgovina akcijama na Beogradskoj berzi će u narednom periodu postati veoma zanimljiva široj javnosti, imajući u vidu da oko petmiliona građana poseduje akcije NIS-a i „Aerodroma Nikola Tesla”, koje se trenutno mogu prodati isključivo na Beogradskoj berzi. Osim ovim akcijama, na Beogradskoj berzi se trguje akcijama stotina srpskih kompanija. Najatraktivnije od njih su listirane na takozvanomA listingu berze i Standard listingu berze.

Cene akcija svih kompanija na Beogradskoj berzi se mogu pratiti svakodnevno na sajtu oveberze, a cene najtrgovanijih akcija,i u dnevnoj štampi. Cene svakodnevno fluktuiraju, a ukupni trendovi kretanja cena akcija se mogu posmatrati kroz kretanje osnovnih indeksa berze – Belex 15 i Belexline.

Prinosi koji se ostvaruju trgovanjem na berzi zasnovani su na dve osnove: rast cene akcija i isplata dividende. Rast cene akcija može biti posledica širokog spektra faktora, a osnovni su kvalitet poslovanja kompanije i tržišni uslovi u kojima posluje kompanija sa akcentom na perspektivu daljeg poslovanja. Isplata dividende je rezultat kvalitetnog poslovanja kompanije i ona se obično isplaćuje na godišnjem nivou, s tim što je isplata moguća samo ako je kompanija ostvarila profit i ako je menadžment kompanije odobrio isplatu dividende iz profita.

Za svakog malog investitora je od krucijalne važnosti da upozna poslovanje kompanije čije akcije namerava da kupi. Procena kvaliteta poslovanja i perspektive razvoja kompanije je zasnovana na oceni menadžmenta kompanije, tržišnih perspektiva privredne grane u kojoj posluje kompanija i upoređivanjem poslovanja sa konkurentskim kompanijama.

Veći rizik, veći profit

Ulaganje u akcije određene kompanije je rezultat procene investitora da će ostvariti prinos na uložena sredstva bilo rastom cene akcije ili isplatom dividendi. Zbir svih pojedinačnih ulaganja i prodaja akcija formira trgovanje na konkretnoj berzi. Različite strategije, očekivanja i ocene pojedinačnih investitora stvaraju i dobitnike i gubitnike na berzi.

Ulaganje na berzi treba posmatrati kao dugoročno ulaganje. Kratkoročne prinose je moguće ostvariti u periodima rasta berze, ali ulaganja radi ostvarivanja ovakvih prinosa su vrlo rizična. Najbolji primer tome su kretanja na svetskim i domaćoj berzi prethodnihdana, kada su indeksi fluktuirali i više od 10 odstou oba smera. Takva trgovanja se nazivaju spekulativnim i uglavnom su zasnovana na neočekivanim informacijama o poslovanju pojedinačnih kompanija, koje su dostupne manjem broju ulagača. Ukoliko se u obzir uzme dugoročno posmatranje kretanja berzanskih indeksa, može se izvesti zaključak da su samo ulaganja na više od petgodina visoko profitabilna. U ovom periodu kvalitetne kompanije ostvaruju profite, proširuju poslovanje, isplaćuju dividende i cena akcija raste. Ipak, treba imati u vidu da za investitore na berzi ne postoji „sigurno profitabilno” ulaganje i da sva ulaganja nose manju ili veću dozu rizika. Od sklonosti investitora prema riziku zavisiće i način ulaganja.

Zbog većeg rizika koje nosi sa sobom, investiranje na berzi donosi i veće profite od manje rizičnih ulaganja, poput investiranja u državne zapise ili štednje u poslovnim bankama.

 Alternative individualnom ulaganju

Individualno investiranje na berzi spada u rizičnije načine investiranja. Pod pretpostavkom da individualni investitor ima ograničeno znanje o funkcionisanju tržišta kapitala i ograničena sredstva za ulaganje, koja svojom veličinom predstavljaju beznačajan deo trgovine na berzi, javlja se mogućnost pogrešnog ulaganja i umanjenja uloženih sredstava. Takođe, individualni investitori,zbog ograničenih sredstava,nisu u mogućnosti da dovoljno diverzifikuju svoj portfolio hartija od vrednosti kupovinom velikog broja različitih hartija i tako ublaže efekte povremenih negativnih kretanja na berzi.

Zbog navedenih rizika, na domaćem tržištu postojeinvesticioni fondovi i dobrovoljni penzijski fondovi. Ovi fondovi prikupljaju novčana sredstva pojedinačnih članova i ukupno prikupljena sredstva investiraju u hartije od vrednosti i kapitalne projekte, sa ciljem ostvarivanja što većeg prinosa na prikupljena sredstva.

Investicioni fondovi i dobrovoljni penzijski fondovi upravljaju znatnovećim sredstvima nego što to čine pojedinačni investitori, što im daje mogućnost diverzifikacije rizika kroz kupovinu većeg broja različitih hartija od vrednosti. Time se značajno umanjuju efekti mogućih negativnih kretanja na berzi i pada cena pojedinačnih hartija od vrednosti. Osim toga, investicionim fondovima i dobrovoljnim penzijskim fondovima upravljaju portfolio menadžeri, koji su obučeni profesionalci za poslovanje i ulaganje na tržištima kapitala.

Ulaganjem sredstava u ove fondove oslobađate se obaveze svakodnevnog praćenja kretanja na tržištu kapitala, istraživanja o poslovanju pojedinačnih kompanija,listiranih na berzi,i te poslove ostavljate ljudima koji su obučeni za navedene poslove. Uz to, umanjujete i sve ostale rizike koji proističu iz nedovoljnog obima sredstava za ulaganje.