Bez milosti prema dužnicima

U prethodnom broju smo vas upoznali sa postojanjem ilegalnosti rada agencija za naplatu dugovanja, a u ovom ćemo vam predočiti moguće opasnosti koje se mogu javiti primenom Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji je stupio na snagu devetog maja ove godine, a počeće da se primenjuje četiri meseca od tog datuma.

Ovaj propis donosi prestanak važnosti Zakona o izvršnom postupku i uvodi kategoriju „ izvršitelja” koji će raditi i postojati uporedo sa službenim licima „sudskim izvršiteljima”. Namera je da se ubrza postupak sudskog izvršenja i doprinese usklađivanju propisa sa evropskim, ali bitno je naglasiti da u sebi krije mnoge mogućnosti za zloupotrebu. Nadovezujući se na tekst iz prethodnog broja, ukratko ćemo dužnike banaka, javnih komunalnih kuća i drugih poverilaca (mobilnih operatera, KDS sistema i drugih) upoznati sa postupkom izvršenja sudskog rešenja po ovom zakonu.

Od poravnanja do zaplene stvari

Kada nekome ne plaćate svoja zaduženja, onda on ima više načina da ostvari svoja potraživanja:

a) poravnanjem,

b) predajom sudu na izvršenje na osnovu „izvršne isprave” ili „verodostojne isprave”,

v) prodajom svojih potraživanja, u skladu sa zakonskim odredbama, trećim licima, te oni postaju poverioci nad vašim dugovanjima,

g) i drugim načinima koji su na ivici propisa i čije postojanje je teško dokazati.

Savetujemo da na svaki način pokušate da ostvarite način poravnanjem, jer su svi drugi neprijatni i ponižavajući. Pokušajte da se na bilo koji način dogovorite sa poveriocima i da stalno plaćate nešto. Dobićete na vremenu, a možda ispadne i neka šansa za izmirenje duga.

Rešenje o izvršenju se može naplatiti na osnovu dva papira i pripadajućih priloga:

A) „izvršne isprave”,

B) „verodostojne isprave”.

Najpre ćemo objasniti šta predstavlja „izvršnu ispravu”. Osim pravosnažnih sudskih presuda, izvoda iz registra založnih prava, podrazumeva i ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava, sačinjena saglasno propisima kojima se uređuje hipoteka.

Verodostojne isprave su, između ostalog, menice koje ste potpisali prilikom uzimanja kredita, fakture-računi (a ne predračuni koje izdaju neke javno komunalne kuće koje imaju rok od 90 dana da svoju odluku usklade sa zakonom i ustavom), izvod iz poslovnih knjiga za izvršene komunalne i slične usluge i dr.

Ukratko objašnjavamo kako po novom zakonu ide postupak izvršenja.

1. Poverilac predaje predlog sudu za izvršenje (ako je na osnovu „verodostojne isprave”, onda mora i priložiti dokaz da ste prethodno opomenuti. Za „izvršnu ispravu” ovo nije potrebno).

2. Poverilac može svoja potraživanja preneti na treće lice pre, u toku i posle završenja postupka uz manja ograničenja koja vam neće pomoći, što može predstavljati eventualnu mogućnost za zloupotrebu (trenutno važeći zakon o izvršnom postupku ne predviđa mogućnost prenošenja potraživanja na treće lice bez jasno definisanih dokaza). Ako ih prenese nekoj od agencija za naplatu potraživanja, stvar postaje prilično opasna. Sva prava prethodnog poverioca prelaze na novog.

3. Ako sud nađe da su opravdani razlozi izvršnog poverioca donosi rešenje o izvršenju.

4. Imate pravo prigovora u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja rešenja.

5. Kada je reč o izvršenju po „izvršnoj ispravi”, izvršenje se nastavlja bez obzira na blagovremeno podnet prigovor.

6. Za rešenja, doneta na osnovu „verodostojne isprave”, prigovor, u najvećem broju slučajeva odlaže izvršenje. Vezano za razloge prigovora po ovom osnovu, zakon nije predvideo mogućnost da se možete žaliti ukoliko „verodostojna isprava” nije u skladu sa nekim drugim zakonima. Na primer sa Zakonom o PDV-u ili kada je urađena na osnovu dokumenta koji nije u skladu sa drugim zakonima koji regulišu izgled i sadržaj te isprave. Ovakvi propusti bi trebalo da budu rešeni, donošenjem podzakonskih akata, koji to pojašnjavaju.

7. Napominjemo da ovaj zakon ne poznaje kategoriju odlaganja izvršenja. Šta, ako je u međuvremenu izvršna isprava stavljena van snage ili je izvršenje obaveza zavisilo od istovremenog izvršenja obe strane, a dužnik nije hteo da izvrši obavezu dok to ne učini poverilac. Konkretan primer za to je sledeći: kupite telefon uz postpejd paket mobilnog operatera i niko vam ne kaže da morate da platite 3 mesečna računa da bi vam se omogućio roming ili vam isključe saobraćaj jer ste potrošili više nego što oni smatraju, po vama nepoznatom kriterijumu. Oni vas na izvršenje, a vi ste u pravu što tražite raskid ugovora bez naknade zbog bitne promene uslova u ugovoru. Šta ćemo sad? Red je da i ovo srede podzakonski akti ili da se pravi izmena i dopuna zakona.

8. Sledi postupak izvršenja i tu, na scenu, osim službenih izvršitelja suda, stupaju izvršitelji.

Zakonom je definisano i da se dužniku rešenje  dostavlja prilikom popisa stvari. Ovo zvuči, otprilike ovako: „Dobar dan, mi došli da vam popišemo imovinu.”

„Ako, ako samo vi radite svoj posao.”

Znamo da to nije bila namera zakona, ali može se desiti da će biti teško odoleti zloupotrebi.

Ogromna ovlašćenja „izvršitelja”

Izvršiteljima je ovim zakonom data i mogućnost da procenjuju, kako nepokretnu tako i pokretnu imovinu. Koliki je to broj pravnika koji zna, u isto vreme, kolika je tržišna cena neke nepokretnosti, Luja XIV, dela poznatog umetnika, zlatnog nakita i dragulja, pitanjeje:

priznajemo da im je zakon dao moćna ovlašćenja:

„U predmetima izvršenja i obezbeđenja potraživanja, u skladu sa odredbama i ograničenjima propisanim ovim zakonom, izvršitelj:

1) postupa po predlogu za sprovođenje izvršenja i određuje način izvršenja, ako izvršni poverilac nije odredio način izvršenja;

2) postupa po predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga;

3) dostavlja svoja akta, kao i podneske i sudske odluke po ovlašćenju suda;

4) utvrđuje identitet stranaka i učesnika u postupku izvršenja;

5) prikuplja podatke o imovinskom stanju izvršnog dužnika;

6) donosi zaključke, sastavlja zapisnike, zahteve i službene beleške u skladu sa ovlašćenjima iz ovog zakona;

7) sprovodi popis, procenu imovine, plenidbu i prodaju pokretne imovine i nepokretnosti;

8) o svom trošku i na svoju odgovornost poverava trećim licima prodaju imovine;

9) prima i čuva popisanu ili obezbeđenu imovinu izvršnog dužnika, nalaže prenošenje vlasništva nad imovinom i obavlja deobu imovine i novčanih sredstava ostvarenih njenom prodajom;

10) sprovodi iseljenje i druge izvršne radnje neophodne radi sprovođenja izvršenja, u skladu sa zakonom i drugim propisima;

11) na zahtev izvršnog dužnika, odnosno izvršnog poverioca posreduje u cilju postizanja sporazumnog rešenja;

12) prima i prenosi novčana sredstva, u skladu sa ovim zakonom;

13) preduzima i druge radnje predviđene ovim zakonom.

Poznajete li još nekog ko ima ovakva ovlašćenja?

Ceo zakon možete naći na internet-strani republičkog parlamenta.

U međuvremenu, dužnici, dogovarajte se sa poveriocima i sačuvajte živce i još nešto, advokatima koji vas opominju u ime poverioca obavezno tražite ovlašćenje poverioca. Zapamtite da oni, po novom zakonu ne mogu biti izvršitelji.

Na poslednjoj strani objavljujemo obrazac za žalbu povereniku za informacije od javnog značaja.