Efekat leptira

Činjenica da sva preduzeća posluju na globalnom tržištu, za posledicu ima da sve što se dešava na međunarodnom planu znatno utiče na nacionalne ekonomije. Što je ekonomija slabija, negativni uticaj međunarodne krize je jači. Realna snaga ekonomije zavisi od kvaliteta raspoloživih kapaciteta i tehnologija, kao i konkurentnosti proizvoda i usluga prema međunarodnim kriterijumima.

Teza da je preduzećima dovoljno da su prisutna na domaćem tržištu i u regionu je netačna, zato što proizvođači iz drugih zemalja agresivno nastupaju prema ostalim tržištima, uključujući i naše,i pozicioniraju se u svim segmentima, od najjeftinijeg do najskupljeg. Primera radi, iako je Kina daleko, proizvodi iz ove zemlje i kod nas žestoko konkurišu.

Podela na tržišta koja su više ili manje zahtevna takođe je prevaziđena, jer danas svako tržište nezavisno od toga da li je na istoku ili na zapadu, zna i prepoznaje šta koliko vredi i koliko može da košta. Kada na sve to dodamo i efekte krize, zaključak može biti da svaka kriza dođe i prođe, svako pretrpi štetu, a dalje idu oni koji su sposobni da prate zahteve globalnog tržišta. Kriza ubrzava nestajanje preduzeća sa niskom konkurentnošću, kao i onih čije se poslovanje bazira na posebnim prednostima, poput monopolske pozicije ili korišćenja efekata kursa ili trenutno niskih cena nekih sirovina, što bi se i inače desilo, iako možda ne tom brzinom.

U vreme krize izraženiji je i takozvani „leptir efekat“ kada se preduzeća sa stabilnim tržišnim pozicijama, zbog relativno malih problema koje u trenutku ne mogu da reše, po nekoj vrsti automatizma, teško suočavaju sa mnogo većim problemima. Jedini pravi izlaz je u podizanju kvaliteta asortimana i konkurentnim cenama proizvoda i usluga. To nije moguće ostvariti preko noći, jer su neophodna sredstva, znanje i vreme, ali je moguće da se realizuje uz znatnije prisustvo velikih međunarodnih kompanija, zajednička ulaganja i domaće investicije, pre svega usmerene na razmenljiva dobra, posebno ako su namenjena izvozu.

Ovi procesi podrazumevaju i angažovanje države u smislu obezbeđivanja stabilnog okruženja, kroz jasnu i razumljivu regulativu, predvidljivost kretanja kursa, inflacije i kamatnih stopa, kvalitetnu infrastrukturu i dobar obrazovni sistem. Adekvatna poreska politika, u smislu da postoje jasno definisani osnovni porezi na prihvatljivom nivou, uz znatno smanjenje indirektnih poreza, taksai svih drugih plaćanja, koji su u vezi sa procesima investiranja ili tekućeg poslovanja, takođe je neophodna.

Nemoguće je potpuno izbeći efekte krize, ali se ona najbolje prevazilazi smišljenim, sistemskim delovanjem i na mikro i na makronivou, a ishitreni potezi mogu biti vrlo opasni. Kriza će neminovno imati i negativan lančani efekat. Kroz gubitak radnih mesta i slabljenje kupovne moći, svi trpimo štetu.

Iako je tržište globalno, za razvoj nacionalnih ekonomija izuzetno je bitan uravnotežen regionalni razvoj. Glavni gradovi su administrativno-finansijski centri, a proizvodnja realne robe je po pravilu locirana u unutrašnjosti. Neophodno je razumeti da su za investitore važni lokacija, kvalitet infrastrukture, kadrovski potencijal, dok je za neke tipove zajedničkih ulaganja presudan kvalitet lokalnih partnera, bilo da je reč o privatnom preduzeću, ili o lokalnoj samoupravi. Administrativne olakšice i slični pomoćni mehanizmi su dobri, ali nisui ključni.

Zajedno sa ambasadorom Izraela i gradonačelnikom Subotice, kao članovi ambasadorskog tima NALED-a imamo zadatak da pružimo konkretan doprinos kako bi Subotica iskoristila potencijale koje ima, uključujući lokaciju, ljudske resurse, industrijsku tradiciju... Veliko zemljište kojim ovaj grad raspolaže može se koristiti za razne namene, posebno u saradnji sa kvalitetnim inopartnerom i lokalnom samoupravom, koja je donela mnogo konkretnih mera da Suboticu učini atraktivnom i za ulaganje i za život ljudi. Ako ne zadržimo talente i ne privučemo ljude iz inostranstva ili drugih delova naše zemlje da dođu i tu žive, privremeno ili trajno, ne možemo ni da računamo na održivi razvoj.

*Autor je direktor korporativnog upravljanja kompanije „Tigar“ i NALED ambasador