Država je spas od loših gazda

O rezultatima primenjenog modela privatizacije u Srbiji brojke sve govore, a posledice neuspelih prodaja velikih društvenih preduzeća,opisane u objavljenoj seriji tekstova u našem listu, država mora da leči, kaže Branislav Zec, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. Privatizacija društvenog sektora privedena je kraju. Ostalo je neprodato oko 450 preduzeća, za koja se u krizi koja, izgleda, ima i ,,drugo poluvreme”, ne mogu očekivati ozbiljni kupci. Ako ne dobiju vlasnika, sledi im stečajilikvidacija.

Ali, takav kraj neće doživeti i sve velike firme čija prodaja nije uspela ili još čekaju gazdu. One su pod posebnim državnim nadzorom.

Kompanije kao što su RTB ,,Bor”, ,,Prva petoletka”, ,,Petrohemija”, ,,Magnohrom”, poljoprivredna dobra i kombinati i Elektroprivreda Srbije, neće se prodati bilo kome i po svaku cenu, kaže Zec. Vlada je rešila da se o svakoj pojedinačno odlučuje. Isto važi za oko 500 državnih javnih i komunalnih preduzeća opština i gradova.

– Reč je o industrijskim preduzećima koja imaju budućnost, jer proizvode robu za kojom je tražnja na svetskom tržištu sve veća, a od njihovog opstanka zavisi sudbina nekih opština, pa i regiona – kaže naš sagovornik. – Država već upravlja i ulaže u nekaod njih, ali samo ako će se uloženo vratiti. Kad je reč o javnim i komunalnim preduzećima od strateškog značaja, preovladao je stav da država mora voditi računa o ceni i sigurnosti isporuka njihovih usluga.

U Ministarstvu za ekonomiju kažu da svi u vladi znaju da se posledice neuspešnih privatizacija, kao i ostale bolesti srpske ekonomije, najuspešnije leče reformom. Počev od radikalnih promena u javnom sektoru i unapređenja investicionogiposlovnogokruženja da bi se smanjili troškovi i rizici poslovanja. Zna se da bi toj ,,medicini’’ dobrodošlo i poštovanje fiskalnihpravila, promenastrukturejavnepotrošnje, efikasnijejavneinvesticije, otklanjanjeadministrativnihbarijera, poreskisistem koji podstiče zapošljavanje...

– Nevolja je samo u tome što nije realno očekivati da se sve to može brzo učiniti – ukazuje Zec. – Na tome se radi, istina je da taj posao ne odmiče željenom brzinom, ali je veoma bitno da je politička elita konačno saglasna da ekonomska politika treba da podržava proizvodnju razmenljive robe za izvoz, umesto potrošnje i uvoza. Sada se svi slažu da mora da se proizvede i izveze da bi se zaradilo i opstalo, a podsticanje investitora i zapošljavanja već daje rezultate.

Na opasku, da neki ,,veliki sistemi’’, posle godina pod sankcijama i bombardovanja, dodatno iznureni neuspelom privatizacijom, možda neće dočekati delovanje reformske terapije, Zec uzvraća primerima uspešnog ishoda državnih intervencija. Na početku podseća na najsvežiji. Italijanska modna kuća „Beneton”kupila je 13. maja niški „Niteks”po početnoj ceni od nešto više od tri miliona evra. „Beneton” planira da u naredne četiri godine zaposli 2.700 ljudi i da investira 43,2 miliona evra, a država će taj projekat podržati sa 9.000 evra po zaposlenom radniku.

 –Taj model se može primeniti i kod drugih preduzeća, a upravo se pregovara sa nekoliko velikih stranih investitora – napominje Zec. – Tamo gde ne dođu solidni strani investitori, država mora sama.

I taj model je isproban. Država je uspela da oživi 13, od ukupno 15 poljoprivrednih preduzeća, koja su novokomponovani kapitalisti kupili, pa upropastili. Preuzeta su sa kumuliranim gubicima od 33 miliona evra. Reč je o akcionarskim društvima: ,,Bačka” iz Sivca, „Agrobačka” iz Bača, „7. juli” iz Siriga, „Jadran” iz Nove Gajdobre, „Mladi borac” iz Male Bosne, „Omoljica”, „Vojvodina” iz Starčeva, „Bratstvo-jedinstvo” iz Neuzine, „Seme Tamiš” iz Pančeva, „Dolovo”, „Dragan Marković” iz Obrenovca i „PIK Zemun”. Posle privatizacionog horora, ostalo je 877 zaposlenih, 11.000 hektara obradive zemlje u vlasništvu i 8.500 u zakupu, sa farmama za 60.000 svinja i 3.000 goveda, silosima sa kapacitetom od 105.000 tona, sistemima za navodnjavanje na 3.500 hektara i drugom opremom.

– Grupisanje ovih poljoprivrednih dobara, sa jednim poslovodstvom, prošle godine smanjilo je troškove nabavke repromaterijala za 30 odsto, odnosno dva miliona evra – kaže Zec. – Samo u 2010. imali su tri miliona evra gubitka. Prošle jeseni i ovog proleća je sve posejano, pa će ove godine samo ratarstvo doneti prihod od 15,6 miliona evra i biće u plusu oko pet miliona evra. Rast tražnje za hranom ide naruku ovakvim firmama. U planu je da se nakon prve faze konsolidacije nađe strateški partner koji će zajedno sa državom uložiti u modernizaciju i povećanje proizvodnje.

Država je preuzela ,,Petrohemiju”2009. godine, koja jesada drugi izvoznik srpske industrije, iza „Ju-es stila Srbija”, tvrdi Zec. Postavljeno poslovodstvo je, u saradnji sa sindikatima, samo u 2010. snizilo troškove kompanije za oko 44 miliona evra. Očekuje se da vrednost ovogodišnjeg izvoza dostigne oko 266 miliona evra, 2009. samo 107 miliona, a prošle godine 218 miliona evra.

Posle tri propala pokušaja da RTB „Bor” dobije solidnog kupca, vlada je podržala kredite za modernizaciju procesa vađenja rude i dala garancije za ulaganje u izgradnju nove topionice, koja će biti završena 2013. godine. Sada, kada je broj zaposlenih sveden na oko 5.000 i kada je cena bakra oko 9.000 dolara za tonu, jasno je da je reč o isplativom poduhvatu. RTB već plaća svoje obaveze. On može biti održiv sistem i glavni izvoznik Srbije.

Istini za volju, zaposlenima i poslovodstvu ,,Bora” ni blokada autoputa svojevremeno nije pomogla da ubedi državu da vredi uložiti u pokretanje proizvodnje bakra. Ekonomske vlasti su se slepo držale dogme da država ne treba da investira. Ako se konačno shvatilo da država nekada i to mora, bar za neko vreme – ima nade za one koji očekuju da ih država pogura. Da bi opstali dok ne dočekaju prave partnere.