Rembranta najviše kradu

Godina je 1966, 31. decembar. Nešto posle ponoći, lopovi provaljuju u Dalvič galeriju slika u južnom Londonu, bušeći retko korišćena hrastova vrata i odnose Rembrantovu sliku „Jakob III”. Plenu dodaju još dva njegova dela kao i nekoliko dela Rubensa. Kako u svojoj knjizi „Krađe Rembranta: Neispričane priče o ozloglašenim pljačkama umetnina” pišu Entoni M. Amor i Tom Mašberg, a prenosi sajt „Artnews”, ovo je tek prvo nezakonito otuđenje ove slike iz iste galerije i jedan od preko 80 slučajeva krađe njegovih dela. Rad je u jednom trenutku pronađen, da bi ponovo bio ukraden još tri puta: 1973, 1981. i 1983, a slika, čije su dimenzije 30 puta 24,9 santimetara, nalazi se u Ginisovoj knjizi rekorda kao najčešće kradeno delo na svetu, poznato pod nadimkom „Rembrant za nošenje”.

Dva autora bave se skoro svim poznatim otuđenjima radova najvećeg slikara Holandije i jednog od najvećih svih vremena. Posebnu priču čine aktivnosti nacista za vreme Drugog svetskog rata, koje, međutim, nisu uključene u knjigu. Zanimljivo je da je i u Rembrantov dom u Amsterdamu, u kojem je živeo skoro dvadeset godina, nekoliko puta provaljivano, o čemu je takođe pisano u ovom štivu. U njemu, između ostalog, čitaoci mogu da pronađu i svedočenja onih koji su učestvovali u privođenju lopova pravdi i pronalaženju ukradenih slika, ali i priče o samim kradljivcima i njihovim metodama. Mnogi od njih, i pored brojnih boravaka u zatvorima širom sveta, i dan-danas bave se ovim „zanatom”, koji je u 17. veku, u kojem je Rembrant živeo, bio žestoko kažnjavan – čak i pogubljenjem.

Rembrant je rođen 1606. u Lajdenu, kao sin dobrostojećeg mlinara. Napustio je studije da bi postao slikar, preselio se u Amsterdam i tu počeo da stiče popularnost kao autor portreta. Posle smrti supruge 1642, njegova popularnost naglo opada, on upada u dugove i 14 godina kasnije poverioci prodaju njegovu kuću i radove stavljaju na licitaciju. Svoja poslednja remek-dela naslikao je zahvaljujući pomoći njegove domaćice i njene porodice. Kada se život ovog genija okončao 1669. godine, iza njega nije ostala nikakva imovina, osim nekoliko komada odeće i slikarskog pribora.   

„Rembrant, je, u stvari, bio takav čarobnjak, da nam je sa samo nekoliko poteza kredom dočarao nabranu slonovu kožu”, zabeležio je o Van Rinovom radu „Slon” iz 1637. godine profesor Gombrih, dodavši da Rembrantovo nezemaljsko poznavanje donosi nešto od onoga što su grci nazivali „dejstvima duše”. „Rembrant je toliko duboko misteriozan da govori stvari za koje ne postoje reči u bilo kom jeziku. On je zaista nazvan mađioničarem…a to nije lak poziv”, pisao je Vinsent van Gog.

A sam Rembrant umeo je da kaže da umetnik treba da izabere samo jednog učitelja – prirodu. Ne čudi, stoga, što je „Jakob III” procenjen na 10 miliona dolara. Srećom, u poslednjih 25 godina nijednom nije bio ukraden.
--------------------------------------------------------------------------------
Ukradena pa pronađena litografija „Presuda”
Litografiju „Presuda” Rembranta van Rina, koja je nedavno ukradena sa privatne izložbe u hotelu „Ric Karlton” u Los Anđelesu pronašli su pripadnici američke policije, na osnovu anonimne dojave u jednoj crkvi u San Fernandu.  Ostali detalji u vezi sa vraćanjem ovog dela iz 17. veka nisu precizirani, a kako prenosi AP, u ceo slučaj umešane su bar dve osobe.

Rembrantov rad dimenzija 28 sa 15 santimetara, procenjen na 250.000 dolara, bilo je, prema rečima policije, lako odneti sa izložbe jer nije bio pričvršćen za drveno postolje na kojem je stajao.