Rampa za nesavesne
Ukoliko žele da nesmetano posluju, kafići, restorani, ali i ostali objekti za čiju gradnju se od januara naredne godine budu izdavale dozvole moraće da imaju odgovarajuće prilaze za osobe sa invaliditetom. U suprotnom, kazne za fizička lica koja ne izgrade takav objekat kretaće se od 5.000 do 50.000 dinara, dok će pravna lica za taj prekršaj morati da izdvoje od 10.000 do 500.000 dinara.
Kako su na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Medija centru najavili predstavnici humanitarne organizacije "Iz kruga", na to će vlasnike objekata obavezivati članovi 31. i 32. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, prvog te vrste u regionu. Iako je zakon stupio na snagu pre sedam meseci, ovi članovi o pristupačnosti zgrada i javnog prevoza osobama sa invaliditetom biće obavezujući od 1. januara 2007. godine.
Prema rečima Lepojke Čarević-Mitanovski, taj napredni, zakonski akt ljudima sa invaliditetom konačno garantuje da će ubuduće u javnim ustanovama, prevozu, na radnom mestu, u braku i u svakoj životnoj situaciji – živeti kao sav ostali svet.
– Zakon o sprečavanju diskriminacije predstavlja minimalne standarde koji treba da budu zastupljeni u ponašanju prema osobama sa invaliditetom. On sadrži samo osnovne smernice u skladu sa kojima treba da budu izmenjeni mnogi drugi zakonski akti iz oblasti socijalne zaštite, obrazovanja, telekomunikacija, urbanizma, javnog saobraćaja. Budući da je Srbija prva u regionu donela ovakav zakon i da ljudi nisu upoznati sa njegovim odredbama, članovi organizacije "Iz kruga" organizovaće tribine i obučavati organe državne uprave, medicinsko osoblje i ostalo stanovništvo kako da se ponašaju, a da ne krše propise – naglasila je Čarević-Mitanovska.
U skladu sa ovom najavom zakon je na jučerašnjoj konferenciji u beogradskom Medija centru predstavljen studentima Fakulteta političkih nauka i predstavnicima pojedinih invalidskih organizacija.
Violeta Kočić, advokat humanitarne organizacije "Iz kruga", naglasila je da će novi propisi konačno i osobama sa hendikepom obezbediti ravnopravnost pred organima vlasti i pružiti im odgovarajuće pogodnosti u toku sudskih procesa.
– Pozitivne posledice vide se već posle pola godine, jer skoro i da nema tužbi na osnovu diskriminacije, već se sve završava na upozorenjima. Sada sve više u obdaništa primaju decu koja, na primer, imaju blagi autizam i, zahvaljujući zakonskoj zaštiti, vaspitači odnedavno manje ignorišu i zapostavljaju mališane sa invaliditetom. Inače u praksi se uglavnom događa prikriveno i indirektno diskriminisanje osoba sa invaliditetom, pa je takvo ponašanje pred sudom i najteže dokazati – objasnila je Kočićeva.
Organizatori jučerašnjeg skupa podržali su i predlog Vladimira Pešića, iz Narodne kancelarije predsednika Republike, da bi trebalo da bude uvedena funkcija zaštitnika prava osoba sa invaliditetom. Na odobravanje je naišao i komentar Ane Radanović, studenta FPN-a, da društvo i država ne treba samo 3. decembra, kada je Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, da se sete tih ljudi, već da im pomažu 365 dana u godini.