U Srbiji živi 104.246 izbeglica

U Srbiji živi 104.246 izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i 206.966 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, rezultati su poslednjeg popisa izbeglih osoba koji su tokom 2004. i 2005. godine sproveli Komesarijat za izbeglice Republike Srbije i Visoki komesarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija. Registracija izbeglica bila je u periodu od 27. novembra 2004. do 25. januara 2005. godine, a tom popisu odazvalo se ukupno 141.685 osoba. Nakon obrade podataka i razmatranja 11.000 žalbi, izbeglički status konačno je dobilo 104.246 lica.

Kako je na jučerašnjoj konferenciji za novinare istakao republički komesar za izbeglice Dragiša Dabetić, najveći broj izbeglica koji danas žive u Srbiji – njih 73 odsto – prognanici su iz Hrvatske, a 27 odsto izbeglih osoba je iz Bosne i Hercegovine. On je tom prilikom podsetio da je na pretposlednjem popisu izbeglica, koji je organizovan 2001. godine, bilo registrovano 378.000 izbeglica, a znatno smanjenje broja izbeglih osoba on je protumačio činjenicom da je više od 200.000 izbeglica u Srbiji u međuvremenu uzelo državljanstvo i time ostvarilo formalnu integraciju.

"Ako se broj od 200.000 integrisanih izbeglica sabere sa brojem 104.246 osoba koje sada imaju potvrđen izbeglički status, i tom broju doda 200.000 raseljenih sa Kosova i Metohije, Srbija je i dalje zemlja sa najbrojnijim raseljeničkim korpusom", istakao je Dabetić. On je takođe dodao da u 107 kolektivnih centara širom Srbije danas živi 3.000 izbeglih i 6.000 interno raseljenih osoba sa Kosmeta i naglasio da će većina ovih centara u budućnosti biti zatvorena.

Predstavnik UNHCR za Srbiju i Crnu Goru Lenart Kocalainen podsetio je da je na ovim područjima pre deset godina bilo gotovo milion izbeglica i da se u međuvremenu jedan broj izbeglih vratio u zemlje porekla, manje ih je otišlo u druge zemlje, ali najviše ih je integrisano u Srbiji.

"Više nema pravnih prepreka za povratak izbeglica u Bosnu i Hercegovinu, ali je povratak u Hrvatsku komplikovaniji, pre svega zato što pitanje ostvarivanja penzija i stanarskih prava još nije rešeno", podvukao je Kocalainen.

On se nada da će UNHCR uz pomoć međunarodne zajednice i putem pregovora sa vladama Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske naći pravedno rešenje.