Premijerno gostovanje

Žalimo se, povremeno ili često, na neuzvraćeno gostoprimstvo („koliko smo ih samo puta zvali na večeru a oni nas nikad“),ali smo kao država imali razloga i da se zapitamo: zašto nam drugi ne daju priliku da im – uzvratimo na ukazanom gostoprimstvu. Nije, naravno, sve za poređenje: oduvek, pa i sada, mi imamo više razloga da se,u potrazi za poslom, specijalizacijom, morskim plažama, šopingom,zaputimo u svet nego da svet ovde potraži ono što mu fali i za čim čezne.

Češće gostujemo nego što ugošćujemo. Takve su okolnosti.

Iz ove neujednačenosti bih, prigodno, izvukao samo ekskluzivan detalj: otkako je Srbija ponovo počela da deluje kao samostalna država (5.juna 2006) u nju nije došao nijedan gost na najvišem političkom nivou iz Grupe sedam industrijskih sila. Drugim rečima: do dana današnjeg, nije nas posetio nijedan šef države ili vlade iz pomenutog elitnog sastava, koji čine SAD, Nemačka, Britanija, Francuska, Japan, Italija i Kanada.

Pred nama je –prekid te „suše“: za utorak je najavljen dolazak nemačke kancelarke Angele Merkel. Činjenica da ona „probija led“, jer prva među liderima vodećih zemalja Zapada stupa na tle iznova nam osamostaljene domovine, nije dobila publicitet, iako živimo u vremenima kad se, svuda pa i ovde, stalno ističe da se nešto događa „prvi put“ –makar od juče, od prošle nedelje ili meseca –pa se i beznačajnim „prvencima“ pripisuje „istorijski značaj“.

Izostanak ukazivanja na navedeni pionirski karakter posete Merkelove mogao bi da se doživi na razne načine, a pominjem samo dva mogućna razloga: 1. da su obe strane toliko preokupirane praktičnim pitanjima (za susret u Beogradu koji se, kako je navedeno, priprema još od februara) da su prenebregle simboliku; 2. da nikome na „pruzi B–B“ (Berlin–Beograd) nije ni stalo da se govori o premijeri šireg značaja.

Prvi slučaj je jasniji. Uz preciziranja niza bilateralnih aranžmana,a dosadašnji su Nemačku učinili jednim od najznačajnijih ekonomskih partnera Srbije,razgovaraće se o dve strateške normalizacije: na Kosovu (čije je proglašenje nezavisnosti Nemačka priznala među prvima) i na putu Srbije ka EU (što Nemačka podržava). Istovremeno delovanje na oba polja pokazuje da se bliži trenutak u kome će se metod „i-i“, zameniti sa „ili-ili“…

Drugi slučaj je, trenutno, originalniji. Izostala je logika da i posetama na najvišem nivou, Zapad oda priznanje zemlji koja je izrazito krenula prozapadnim kursom. U diplomatskim krugovima se čuje da je do takve apstinencije došlo jer se u Srbiji još vidi „vruć krompir“, koji povremeno zažare i „kontradikcije“ u ovdašnjim nastupima. Ali, može da se nasluti i da su lideri iz velike sedmorke bili toliko prezauzeti traganjem za ublažavanjem nacionalnih i internacionalnih ekonomskih potresa, da nisu stigli da krenu na „izlete“ izvan njihovog elitnog kruga i posvećivanja prioritetima među kojima nisu „nedovršeni poslovi“ u ovom regionu.

Srbija, istini za volju, nije oskudevala u prometu zapadnih političara. Posetili su je sva tri vrhunska funkcionera EU (Herman van Rompej, Žoze Manuel Barozo, Ketrin Ešton). Iz SAD su došli potpredsednik Džozef Bajden i šefica diplomatije Hilari Klinton.

Svaki čas, takoreći, ovde je i neko od specijalizovanih izaslanika atlantskih saveznika i globalnih institucija (kao što je MMF) u kojima oni vode glavnu reč. Njihovi izveštaji su verovatno uticali –ocenama da „stvari idu kako treba“ ili da „ni vi ne možete da pomognete“ –da ne dođe do poseta na najvišem nivou.

Slične raporte mogli su odavde da pošalju i predstavnici Rusije i Turske, ali su ipak došli njihovi lideri –iz Moskve oba šefa, Dmitrij Medvedev i Vladimir Putin, a iz Ankare premijer Redžep Tajip Erdogan. Pojavile su se, tim povodom, slutnje da se „novi rastući“ istok „vraća na Balkan“ i želi „da se ugradi“ u usmerenost regiona ka EU. Zbog investicionih poduhvata, pod takva tumačenja se podvodi i Kina, iz koje nam, ipak, nije dospeo nijedan najviši rang, kao što takvih eminencija nije bilo ni iz Indije, Brazila i mnogih drugih članica Grupe 20, skupa klasičnih sila i zemalja koje se kao takve afirmišu ili naslućuju.

Poznavaoci podsećaju da gostovanja na najvišem nivou mahom ne donose, sama po sebi, nešto „epohalno“. Ali, najčešće predstavljaju kriterijum za stepenovanje partnerskih poverenja i interesa –slično određivanju međunarodnog kreditnog rejtinga zemalja. Poseta Merkelove nagoveštava tako nešto, šta god iz toga proizašlo. A slutim –nove goste na najvišem nivou, iz zajednice čijem nivou bismo da se približimo...