Generacije izgubljene u biroima za zapošljavanje

Brzina kojom iz godinu u godinu rastu troškovi studiranja, ali i stopa nezaposlenosti među mladima, naterala je mnoge da se zapitaju ko će uopšte više želeti da ima 18 godina. Štaviše, mladi u zapadnoevropskim zemljama, i ako uspeju da upišu dobre univerzitete, moraju da računaju da će „zaraditi” i dug od oko 30.000 evra koliko će morati da pronađu za finansiranje svog školovanja. I pored toga, univerzitetska diploma im neće dati nikakvu garanciju da će naći dobro plaćeni posao, od kojeg će moći da vraćaju studentske kredite.

Proteklih godina Evropa beleži rast stope nezaposlenosti među mladima između 15. i 24. godine tako da se može reći da je sada ova stopa najveća od Drugog svetskog rata. Samo u 2009. godini pet miliona mladih Evropljana nije moglo da nađe posao a dve godine kasnije su se cifre bezmalo udvostručile, pri čemu u Evropskoj uniji neslavni rekord u nezaposlenosti mladih drži Španija sa stopom od čak 45,7 odsto. Slede Grčka (38,5), Slovačka (33,3) i baltičke zemlje, ali i u Italiji, Bugarskoj i Irskoj praktično svaki treći mladi čovek ne moće da nađe posao. Samo Holandija, Austrija i Nemačke beleže stopu nezaposlenosti među mladima nižu od 10 procenata, dok prosečno u Evropskoj uniji svaki peti mladić ili devojka ne mogu da nađu uhlebljenje.

Mlade generacije koje izlaze iz srednjih škola već se opisuju kao „izgubljene”, budući da ekonomska kriza, rigidnost tržišta rada i narastajuće težnje da se starosna granica za penzionisanje dodatno podigne ne idu naruku mladima koji žele da rade.

Ni želja da nastave sa učenjem nije dovoljna jer ovogodišnji rezultati sa upisa na britanske univerzitete, kako prenosi londonski „Gardijan”, pokazuju da ni učenicima sa svim peticama nije zagarantovan upis. Prema prvim podacima sa upisa, više od pet učenika je konkurisalo za jedno mesto na univerzitetu, a oni koji se ne upišu ove godine mogu da pokušaju sledeće, ali će tada troškovi studiranja skočiti sa sadašnjih 3.375 funti (3.860 evra) po godini na do 9.000 funti (10.290 evra).

Prema izveštaju Međunarodne organizacije rada, nezaposlenost mladih u industrijalizovanom svetu je u 2009. godini porasla na 13,4 odsto, pri čemu je na nivou cele planete nezaposlenost među mladima čak tri i po puta veća od nezaposlenosti među odraslima.

Novije statistike su još nepovoljnije za mlade, budući da je samo u SAD u aprilu 2010, prema izveštaju uglednog „Volstrit džornala”, stopa nezaposlenosti među mladima bila 18,8 odsto, dok je u 30 zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) čak 15 miliona nezaposlenih uzrasta od 15. do 24. godine. U ovim zemljama je sada svaki četvrti ili peti mladi čovek nezaposlen što je bio slučaj i sa zemljama Bliskog istoka i severne Afrike uoči Arapskog proleća.

„Talas nereda na Bliskom istoku je ekstremni primer šta se dešava kada hiljade mladih ljudi, koji su bez ikakvog posla i prava glasa, odluče da više ne mogu da to trpe. U Britaniji studenti koji su demonstrirali nisu uradili ništa više do što su malo izudarali automobil princa Čarlsa, ali ako stopa nezaposlenosti nastavi da raste, to će dovesti do očaja mnoge mlade ljude”, napisala je u februara ove godine Heder Stjuart, urednica ekonomske rubrike u londonskom „Obzerveru”, najavljujući opasnost od bunta mladih obrazovanih ljudi, koja je sada i veća posle nedavnih nemira u engleskim gradovima.

Međutim, nezaposlenost mladih je postala endemska pojava širom Evrope, pa je visoka čak i u zemljama koje kriza nije previše ugruvala, kao što je Švedska u kojoj ova stopa iznosi 23,1 odsto.

„Ova situacija ne može potrajati, a u ostatku Evrope verovatno će se još i pogoršati i to s dugoročnim posledicama”, ocenjuje za danski dnevnik „Politiken” Jesper Rangvid, profesor na Kopenhaškoj poslovnoj školi. „Kada veliki deo jedne generacije nije prisutan na tržištu rada, zemlje gube na stručnosti i na veoma važnom iskustvu.”

Situacija nije ništa bolja ni u podsaharskoj i južnoj Africi. Južnoafrički ministar rada je u avgustu prošle godine rekao da je Južna Afrika „bomba koja otkucava”, ističući rezultate istraživanja OECD-a, prema kojima je u Južnoafričkoj Republici nezaposleno 42 odsto ljudi mlađih od 30 godina u poređenju sa 17 odsto nezaposlenih starijih od 30 godina.

------------------------------------------------------

Mladi Italijani u apatiji

Mladim Italijanima „preti izumiranje” rekao je pre nekoliko meseci pred italijanskim parlamentarcima Đuzepe Roma, direktor italijanskog Instituta za društveno-ekonomska istraživanja „Cenzis”. Kako prenosi „Korijere dela sera”, on je dodao da u odnosu na prethodnu deceniju u populaciji od 15. do 34. godine ima dva miliona manje ljudi zbog pada stope rađanja, ali i rastuće imigracije mladih Italijana uslovljene manjkom profesionalnih mogućnosti u Italiji.

S druge strane, dnevnik „Stampa” ističe da je u Italiji stopa mladih koji nisu ni zaposleni, niti se obrazuju, niti su na nekoj obuci dostigla zabrinjavajućih 11,2 odsto, u odnosu na evropski prosek od 3,4 odsto. Objašnjenje za to nije loša ponuda poslova jer, na primer, u Španiji je stopa nezaposlenosti među mladima čak 45,7 odsto, ali je samo njih 0,5 odsto odustalo od traženja posla. U Italiji, međutim, kako prenosi „Stampa”, veliki broj „mladih je prihvatio neaktivnost kao mogući način života, jer im porodice pružaju socijalnu sigurnost što im ne pomaže da prevaziđu apatiju”.