Nismo se ogrešili o Teslu

Najstarija kulturna, književna i naučna ustanova u nas, Matica srpska, polako odbrojava 185. godinu postojanja. Još od prvih dana ona je duhovni svetionik svekolikog srpstva, čija velika dostignuća opisuje, u glavnim crtama, sadašnji čelik, akademik Čedomir Popov, otkrivajući nam da se neće drugi put nadmetati za istu počast.

Kojim se dostignućima Matica srpska može podičiti u proteklih 185 godina?

Izrasla je za proteklih 185 godina ne samo u najstariju, nego i najproduktivniju među srpskim kulturnim, književnim, naučnim ustanovama. Ona danas stoji rame uz rame sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, a u nekim inicijativama i ispred nje. Obuhvatajući svojom delatnošću čitav srpski nacionalni korpus dala je visoke doprinose srpskoj književnosti, lingvističkim, filološkim i drugim humanističkim naukama, i umetničkim i opštekulturnim i obrazovnim dostignućima.

Iz njenih okvira izašla su jedna od dve najznačajnije biblioteke našeg naroda, reprezentativna i za istoriju srpske umetnosti dragocena Galerija Matice srpske, razvio se Muzej Vojvodine. Matičin doprinos stvaranju i razvoju vrhunskih kulturnih ustanova (Srpskog narodnog pozorišta, Srpske čitaonice u Novom Sadu, Univerziteta u Vojvodini…) teško je i meriti. Sa sedam naučnih odeljenja koja redovno objavljuju 10 časopisa priznate vrednosti i reputacije i rade na oko 50 naučnih projekata, oko kojih se okuplja i na kojima sarađuje blizu 2.500 saradnika iz različitih naučnih disciplina, Matica je danas najotvorenije središte opštekulturnog susretanja i intelektualne sinteze, toliko potrebne ovom vremenu potpunog raspada univerzuma znanja.

Na kojim je duhovnim stubovima uzdignuta? U kojoj meri su izvorna opredeljenja osnivača ostala nepromenjena?

Dva su trajna stuba na kojima od osnivanja počiva. Prvi je odbrana i stalno podsticanje svesti o kulturnom i duhovnom jedinstvu srpskog naroda. Uslov za nacionalni identitet svakog naroda kome istorija nije dopustila da se politički i teritorijalno ujedini, kultura ostaje kao jedini, ali i najpouzdaniji bedem protiv denacionalizacije. To su dobro razumeli osnivači, a taj stub su čuvale sve generacije „matičara”. Drugi stub je izgrađivanje nacionalne samobitnosti knjigom i znanjem.

Zar tvorci Matice srpske nisu u svom osnivačkom aktu 4/16. februara 1826. potpisali sledeću znamenitu poruku tadašnjem i budućim naraštajima Srba: „Povod zavedeniju ovog Društva jeste jedina ljubov i revnost (staranje) k obštemu blagu, a namerenije jest rasprostranjenije knjižestva i prosveštenija naroda srbskog, to jest da se knjige rukopisne na svet izdaju i rasprostranjavaju i to sad, i odsad, bez prestanka za svagda”? Ovo je u Matici od tada do naših dana, ostalo isto.

Da li je ona trebalo, u stvari, da bude prva akademija nauka u našem narodu, deceniju i po pre Društva srpske slovesnosti?

Jovan Hadžić, a još mnogo više o tome je mislio Sava Tekelija, podstaknut primerom Mađarske akademije nauka koja je osnovana 1825. Uslova za tu ideju Srbi u Habzburškoj monarhiji nisu imali. Njihov politički položaj, a i ljudski potencijali, to nisu dopuštali.

Ko su bili njeni dalekovidi utemeljivači, a ko najdarežljiviji priložnici?

Dvojica pomenutih utemeljivača imaju najveće zasluge. Hadžić time što je upornošću i čvrstinom vizije zamislio Maticu kao kreativnu, a ne trgovačku, književno-obrazovnu i naučnu instituciju, a Tekelija time što joj je dao nesamerljive materijalne uslove i društveni ugled u vreme kad se izgrađivala i stabilizovala.

Mnogo je veoma zaslužnih priložnika i darodavaca: srpski knjaz Miloš Obrenović i njegov brat gospodar Jevrem, knez Aleksandar Karađorđević, najveći zadužbinar Sava Tekelija, koji je svojim basnoslovnim plemićkim darom – imanjima Vizeš i Kevermeš – materijalno obezbedio napredak Matice srpske, Jovan Nako iz Velikog Sentmikluša, a za njima stotine malih i velikih iz građanskih, intelektualnih, sveštenih i veleposedničkih redova. Završimo sa zadužbinama Marije Trandafil, u čijem velelepnom zdanju Matica i danas stanuje, i posedom Bogdana Dunđerskog čija se restitucija očekuje.

Kojim se to najkrupnijim kulturno-naučnim poduhvatima danas bave časnici, članovi i saradnici?

Ispred i iznad svega svih 185. godina stoji Letopis Matice srpske, radi čijeg je održavanja ovo narodno „Družstvo” i osnovano. To je i danas, možda, najstariji živi književni časopis u svetu, a kod nas najugledniji. Zatim dve reprezentativne i antologijske književne edicije: „Matica” u kojoj je objavljeno 15 knjiga i kapitalna „Deset vekova srpske književnosti”.

Izučavanja srpskog jezika su vazda bila u žiži pažnje Matice srpske. Više ilustracije, nego dokazivanja radi, pomenuću samo nekoliko velikih projekata iz te oblasti ostvarenih u poslednjih pola veka: Tri Pravopisa srpsko-hrvatskog (1960), odnosno srpskog jezika (1993. i 2010), šest tomova Rečnika srpsko-hrvatskoga književnog jezika (1967–1976), deset svezaka Rečnika srpskih govora Vojvodine (2011), jednotomni Rečnik srpskog jezika (2009). U pripremi su gramatika srpskoga književnog jezika i novi višetomni rečnik.

U leksikografiji i enciklopedistici na prvom mestu je Srpski biografski rečnik sa 4 publikovana i petim završenim tomom, sa obrađenih oko 10.000 (od planiranih 28.000) biografija Srba i nesrba koji su stvarali istoriju našeg naroda do sredine 20. veka. U izmenjenom obliku (kao Leksikon srpske književnosti) nastavlja se Leksikon pisaca Jugoslavije prekinut 90-ih godina posle objavljene 4. knjige.

Na posebnom mestu je Srpska enciklopedija, u saradnji sa SANU i Zavodom za udžbenike iz Beograda. Isti značaj i brigu pridajemo dragocenom Rukopisnom odeljenju Matice srpske koje čuva, obrađuje i daje istraživačima na korišćenje zbirke od preko 100.000 pisama, 20.000 rukopisa i preko 20.000 fotografija od prvorazredne važnosti za istoriju srpske kulture i politike u 19. i 20. veku. A uz to, razume se, obrađuje se i fond same Matice.

Primećujete li da se duhovni, kulturni i jezički prostor Srba sužava na samu maticu Srbiju? Odakle duvaju najzloslutniji vetrovi?

Naravno da primećujemo i zbog toga smo uznemireni, ali i rešeni da tome pružimo otpor pojačanom aktivnošću osavremenjenim sredstvima i načinima primerenim tradiciji i strategiji koji su osposobili Matica da nadživi 7 država, desetine političkih režima i bar 5 društvenih sistema. Naročito smo spremni da se suprotstavimo nasrtajima na naše nacionalne, istorijske i kulturne vrednosti od mnogih domaćih srbomrzaca i autošovinista koji na pogan način ruže srpsku prošlost i sadašnjost ne bi li se dodvorili stranim nalogodavcima, čak i više nego što oni to traže.

Da li je srpski narod zapao u ozbiljne teškoće, možda jedne od najvećih do sada? Kako je zabasao na svojevrsnu istorijsku stranputicu?

Ovo je krajnje složeno i ozbiljno pitanje da bih se usudio da o njemu u dve-tri rečenice dajem sud, lični ili kao predsednik Matice srpske. Hajde da o tome organizujemo posebnu raspravu!

Kakva je uloga Matice srpske u izmenjenim istorijskim okolnostima koje su, čini se, najmanje naklonjene srpskom narodu?

Mislim da sam dao materijala da se stekne slika o tome. Samo još jednom: u ma kakvim uslovima boriti se za čuvanje i unapređivanje srpske kulture. Jer dok je nje, i poslednji Srbin koji bude postojao „biće narod” – kako bi rekao Svetozar Miletić.

Zbog čega se Matica srpska retko javno oglašava, čak i u danima sudbonosnim za svoj narod?

Matica se uzdržava od svakodnevne političke aktivnosti, strahujući da bi time ugrozila slogu koja u njoj vlada u ostvarivanju glavne nacionalne kulturne misije. A verujemo da se u njenim akcijama i rezultatima prepoznaju i odnosi prema sudbonosnim pitanjima srpskog naroda.

Šta se, naposletku, dogodilo s tzv. Memorandumom SANU? Vi biste i kao istoričar i kao njen redovni član morali to da znate?

O Memorandumu SANU ponoviću samo mišljenje lično, koje sam do sada izrekao ili napisao nekoliko puta. Memorandum je bio i ostao duboka i precizna dijagnoza kritičnog stanja u kojem se Jugoslavija našla 80-ih godina prošlog veka. Da je ta dijagnoza bila tačna i da u njoj nema nikakvih „velikosrpskih” inicijativa, potvrdili su budući događaji čiji recidivi traju i danas.

Ima li istine u povremenim govorkanjima da su se Matičini čelnici svojevremeno dva puta ogrešili o Nikolu Teslu?

Nema. Koga to interesuje neka pročita kratke i lepe knjige pokojnog Matičinog predsednika Božidara Kovačeka: Matica srpska 1826-2009 i Tekelijanumske istorije i Nikola Tesla i Matica srpska.

Kako biste ocenili svoje predsedavanje? Nameravate li da se još jednom nadmećete za to mesto?

Napornim i svakako uspešnim. Sa svojim najbližim saradnicima obavio sam dosta korisnih poslova. Ni za prvi predsednički mandat, ma koliko mi on imponovao, nisam se nadmetao – njega su donele aktivnosti koje su se 2008. sklopile u Matici. Tek za drugi se neću nadmetati. Nisam od onih ljudi koji ne znaju kad treba podvući crtu.