Tražimo podršku nemačke kancelarke

Evropska komisija je preporučila, a Evropski savet doneo odluku da se 30. juna ove godine zaključe pristupni pregovori sa Hrvatskom a da se do kraja 2011. potpiše Ugovor o pristupanju EU. Trebalo bi da Hrvatska postane 28. članica unije 1. jula 2013, posle ratifikacije pristupnog ugovora u zemljama članicama. Istovremeno, Evropska komisija je donela odluku da će se u sledeće dve godine sprovoditi monitoring. Od ukupno 35 poglavlja veća pažnja biće posvećena poglavljima: ,,Pravosuđe i ljudska prava”, „Tržišna konkurencija” i „Pravda, sloboda i bezbednost”. Za ova tri poglavlja Evropska komisija će podnositi izveštaje dvaput godišnje.

U poglavlju 23. pod nazivom „Pravosuđe i ljudska prava”, Evropska komisija će nastaviti s praćenjem priprema Hrvatske za članstvo, uključujući puno ispunjavanje i sprovođenje obaveza i svih ostalih neophodnih mera do njenog pristupanja u područjima koja pokrivaju to poglavlje: uspostavljanje nezavisnog, profesionalnog i efikasnog pravosuđa, uspostavljanje istih standarda u suđenjima za ratne zločine, zaštita manjina, zaštita ljudskih prava, saradnja sa Haškim tribunalom i dr.

Evropska unija nije definisala nikakve konkretne mere u slučaju neispunjavanja obaveza Hrvatske nego se neodređeno kaže da Evropski savet može doneti sve potrebne mere ako se pitanja koja izazivaju zabrinutost pojave tokom monitoringa. Mere bi bile na snazi samo dok je to nužno i prestale bi čim se konkretno pitanje reši. Mere se mogu doneti na predlog Evropske komisije kvalifikovanom većinom.

Stručni tim izbegličkih udruženja izradio je izveštaj o neispunjavanju 12 zahteva Srba izbeglih i prognanih iz Republike Hrvatske pod nazivom ,,Oduzimanje srpske imovine u Republici Hrvatskoj 1991–2011. i hrvatsko pravosuđe u funkciji sprečavanja održivog povratka izbeglih i prognanih Srba”. Navedeni zahtevi su sadržani u Peticiji izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske koju je svojim potpisom dosad podržalo više od 70.000 oštećenih građana. U navedenom izveštaju, koji je adresiran na relevantne institucije EU i ambasade zemalja članica, navodi se niz činjenica koje argumentovano govore da Republika Hrvatska nije ispunila evropske standarde u oblasti pravosuđa i ljudskih prava.

Tokom nedavne posete nemačke kancelarke Angele Merkel Beogradu predstavnici Udruženja izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske predali su u nemačkoj ambasadi Otvoreno pismo za gospođu Merkel u kojem smo zatražili podršku nemačke kancelarke našem predlogu da Evropska komisija definiše konkretne mere u slučaju neispunjavanja obaveza Hrvatske tokom perioda monitoringa u sledeće dve godine. Mere bi bile na snazi sve dok se pitanja iz poglavlja 23 ,,Pravosuđe i ljudska prava” ne reše na pravičan način.

Zatražili smo takođe podršku nemačke kancelarke našem predlogu da se otvori suštinski dijalog između Srbije i Hrvatske s ciljem pronalaženja sveobuhvatnog, pravičnog i trajnog rešenja problema izbeglih i prognanih Srba i drugih oštećenih građana. Temelj suštinskog dijaloga trebalo bi da bude Bečki sporazum o sukcesiji od 29. juna 2001. koji su potpisale države nastale na području bivše Jugoslavije. Hrvatski sabor je ratifikovao pomenuti sporazum 2004. godine. U aneksu „G” Bečkog sporazuma jasno se kaže da će svim građanima biti vraćena njihova prava koja su imali na dan 31. decembra 1990. a svi ugovori sklopljeni za vreme rata biće proglašeni ništavnim.

Ako se rešavanju mnogobrojnih problema 500.000 izbeglih i prognanih Srba i 100.000 građana Srbije koji su oštećeni u svojim imovinskim i drugim pravima u Hrvatskoj ne pristupi brzo, delotvorno i iskreno, ugled Hrvatske kao demokratske države, a posebno njen kredibilitet kao nove članice EU, bio bi ozbiljno doveden u pitanje. Uvereni smo da Evropska unija ne želi članicu sa takvim teretom.

Predsednik Koalicije udruženja izbeglica