Kad policajci promovišu pijance

Ima li to još negde: piješ rakiju šljivovicu, što više to bolje, takmičiš se u ispijanju, rivali to isto rade a onaj ko najviše ima maligana u krvi, taj osvaja nagradu. Nije to neka novina ili preko noći smišljen običaj. To se u društvancima praktikovalo i praktikuje, po kafanama i slavama, ali da to „kontrolišu” i „žiriraju” policajci, uz upotrebu alkometara, to se dosad nije dešavalo. Njihovo merenje je baš odlučilo pobednika.

Sve je delovalo pomalo nestvarno: kamere zuje, učesnici duvaju, policajci beleže rezultate i pred kamerama pokazuju ekrane alkometra sa promilima alkohola...

Tenzija raste, navijači galame... Dva koma dva, dva koma sedam, dva koma devet, i konačno... tri koma devet. Šampion, kao i svaki pobednik nekog takmičenja, raduje se. Uverava se žiri, gleda pomno u policijske alkometre i proglašava Bojana K., pobednikom. Pohvalio se sedmoj sili, čak bez mnogo zaplitanja jezikom, da je tu i koje pivo pripomoglo, da to mora da se „trenira” i da on ima takmičarskog iskustva...

Tako je manifestacija „Dani šljive” u Blacu medijski i marketinški skrenula pažnju na svoje postojanje i vascela Srbija je saznala da u Blacu ima onih koji mogu baš dobro da „potegnu”.

Srbi vole da se takmiče, ali to nije strano ni drugim nacijama. Da bi privukli medijsku pažnju, razni promućurni organizuju neobična takmičenja pa se tako rvu golišave devojke u čokoladi, bacaju se mobilni telefoni udalj, gađaju se tonama paradajza, puštaju se bikovi kroz glavnu ulicu, izjedaju se hot-dogovi i šta li sve ne, ali da se pije rakija i uz to da policijski žiri aparatom određuje pobednika – to se dosad u svetu samo u Blacu desilo. I nigde više!

Trezni deo nacije, s malim zakašnjenjem, s pravom postavlja pitanja. Da li policija kao „servis građana” treba tu da se nađe, ocenjuje i pred kamerama pokazuje rezultate. Ne, naravno! Zalud sve akcije kao što su „Kad piješ ne vozi”, zalud opomene da godišnje u Srbiji gine na putevima gotovo hiljadu osoba, da je čest uzrok nesrećama baš prekomerna doza alkohola u krvi. Dozvoljeno je po zakonu 0,3 odsto, a dični pobednik je imao zabeleženih 3,9 promila, 13 puta više, a medicinari takvo stanje alkoholisanosti proglašavaju – komom!

Osnovno pitanje ovde je ko je policajcima dopustio da budu u tako nepriličnoj ulozi. Da li je to načelnik ili komandir policijske stanice u Blacu. Ako jeste, po kom članu i pravilu službe. Da li je po hijerarhiji pitao nadređene. A šta ministar unutrašnjih poslova misli o ovakvom postupku policajaca i da li mu se to uklapa u ono što spada u redovne ili vanredne obaveze policijskih službenika koje građani plaćaju puneći državni budžet! I ko će i da li će uopšte, zbog ovog lošeg primera da bude primereno kažnjen.

Zalud naknadna pamet i pravdanje organizatora koji posle svega tvrde da se „grupica” spontano izmakla kontroli a da su pozivanjem policajaca zapravo hteli da spreče da neko od njih takav sedne za volan!