Graditi mostove kulture

Čelnici država jugoistočne Evrope sastaće se 1. i 2. septembra 2011. godine na 9. godišnjem Samitu, organizovanom u saradnji sa Uneskom, u Beogradu, u Srbiji, kako bi raspravljali na temu „Savremena umetnost i pomirenje”. Održavanje Samita u Srbiji još jedna je potvrda posvećenosti Srbije konceptu dijaloga, pomirenja i razumevanja u regionu.

Unesko je sa entuzijazmom podržao predlog predsednika Tadića da ovogodišnji Samit bude posvećen veoma važnoj, mada često nedovoljno prepoznatoj, ulozi savremene umetnosti u jačanju saradnje u regionu.

Već od prvog Samita, održanog 2003. godine u Ohridu, ovi susreti su postali neizbežan događaj tokom kojeg čelnici potvrđuju svoju odlučnost u korišćenju kulture, umetnosti, baštine kao pokretača dijaloga, pomirenja i razvoja u regionu koji je mozaik verske, etničke i kulturne raznolikosti.

Unesko podržava ovaj proces od početka. Narodi jugoistočne Evrope imaju neverovatno bogatu zajedničku baštinu, kolevku evropske civilizacije. Jedinstvena karakteristika ove baštine leži u njenoj raznolikosti. Naša kolektivna odgovornost je da stvorimo zaista zajedničku baštinu, te da podstaknemo sve inicijative u tom smeru.

Obnova Starog mosta u Mostaru, uništenog ratom u Bosni i Hercegovini, jedan je od simbola sposobnosti kulture da izgradi jedinstvo u različitosti. Unesko je, takođe, angažovan na obnovi i zaštiti kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, pre svega, kroz realizaciju projekata rekonstrukcije spomenika kulture sredstvima obezbeđenim na Donatorskoj konferenciji 2005. godine.

Potrebno je uložiti veći napor da se kulturi dodeli uloga spone između uzajamnog razumevanja i socijalne povezanosti. Transnacionalni projekti zajedničke nominacije za svetsku kulturnu baštinu primeri su koje Unesko u potpunosti podržava. Mislim na saradnju između Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije pri registraciji srednjovekovnih grobova – stećaka, i saradnju sa Slovenijom na registraciji dinarskog krša. Još uvek možemo učiniti više. Kulturu je potrebno razumeti u celini, pri tom je ne ograničavati samo na materijalnu ili nematerijalnu baštinu. Mislim na organizaciju putujućih izložbi, razmenu između muzeja, organizaciju međunarodnih događaja ili festivala na simboličkim mestima kao što su poznati mostovi, koji bi osvetljavali zajedničke staze ljudi i time izbegli situaciju u kojoj svako čuva svoju priču za sebe. Moramo graditi mnogo čvršće mostove među umetnicima, intelektualcima, nastavnicima i kustosima u celoj regiji, daleko izvan političkih krugova, te edukovati mlade o važnosti vrednovanja kulturnog nasleđa kao izvora nacionalnog ponosa, ali takođe i kao sastavnog dela zajedničkog nasleđa.

Paralelno s tim, veoma je važno ojačati uticaj kulture na politiku dugoročnog ekonomskog i socijalnog razvoja.

To je bio cilj već 2003. godine. Danas, stabilnost u regionu nas poziva da udvostručimo svoje napore. Moderna umetnost, mreže mladih umetnika, mediji, kulturne industrije, kulturni turizam su poluge rasta, otvaranja novih radnih mesta, to su izvori prihoda. Unesko nastoji da podstakne države regiona da zajednički i umnogome ulažu u domen kulture, podržavajući intelektualne krugove, te dajući podršku mladim talentima, umetnicima, pesnicima, arhitektama, muzičarima u regionu. Centri izvrsnosti, osnovani od strane Uneska, kao što je to centar za nematerijalnu baštinu u Sofiji, centar za podvodnu baštinu u Zadru, centar za digitalizaciju baštine u Skoplju, kao i centar za očuvanje spomenika u Tirani, podržavaće ove zajedničke napore.

Mnoštvo je projekata, izazov je dati im veću značajnost i koherentnost na regionalnom nivou. Zbog toga, odlučila sam da pokrenem veliku inicijativu „Kultura, most za razvoj”, čiji je cilj upravo stvaranje mreže intelektualaca, kreativnih umetnika, kulturnih radnika iz cele regije kako bi im se pružila podrška da zajednički ulažu u projekte urbanog, ekonomskog i društvenog razvoja. Ovaj princip odobren je od strane ministara kulture u regionu prošlog juna u Beogradu. Pozivam sve institucije kulture, umetnike, nastavnike, kustose, istoričare da nam se pridruže u tom nastojanju.

Ako uspemo u ovome, možemo proširiti ovaj model saradnje širom sveta. Upravljanje kulturnom raznolikošću i istraživanje novih modela razvoja univerzalna su pitanja. Uverena sam da zemlje jugoistočne Evrope, zahvaljujući promenama u svojoj novijoj istoriji, poseduju jedinstveno iskustvo koje mogu podeliti sa svima koji trenutno prolaze kroz velike demokratske i ekonomske promene. Mnogo više od običnog godišnjeg sastanka, Samit koji se otvara 1. septembra treba da bude prilika da pokažemo našu zajedničku odlučnost da ovo uverenje pretvorimo u našu stvarnost.

Autorka je generalna direktorkaUneska