Građani veći evroskeptici od stranaka

Zašto građani Srbije manje žele da uđu u Evropsku uniju od partija? Da li glasači ne veruju da su političari iskreni prema EU, da li misle da su poruke lidera stranaka izrečene sa zadrškom ili zato što se lideri retko sreću s predstavnicima EU a mediji pišu o krizi i neispunjenim očekivanjima?

Srđan Bogosavljević iz Ipsos Strateškog marketinga kaže da je oko 85 odsto partija opredeljeno za EU, ali da bi ta brojka bila manja kada bi se opredeljivali za ulazak u EU bez Kosova. Želja građana za ulazak u EU opada i sada je otprilike polovina stanovništva za Evropu.

„Za poslednje tri godine je očigledan pad orijentacije građana ka EU. Može se reći da raste znanje, a govori se i o perspektivi ulaska od 10 godina. Ranije nije bilo mnogo informacija a sada ima i žalopojki, kao što je – mi smo sve ispunili a oni nisu. Na pitanje da li biste glasali za EU uz odricanje od Kosova imali smo drastičan pad, ali građani nisu ni za istrajavanje po pitanju Kosova po cenu da dobijemo sankcije“, kaže Bogosavljević.

On smatra da je primetno veliko odsustvo ozbiljnih debata o EU, Kosovu, NATO… „Celo javno mnjenje se kreće na nivou impresija i to emotivnih. Ipak, teško je zamisliti drugu budućnost osim evropske jer bi građani radije živeli u Nemačkoj nego u Rusiji. Svesni su da je bolje živeti na zapadu i krivo im je zato što je Bugarska u EU a mi nismo. Raste skepticizam i ne postoje velika očekivanja, a onda se čovek lako pokoleba. Građanima je zato potrebno da u direktnom razgovoru čuju sve ovo od političara, jer sada znamo šta smo saopštili nekome iz EU ali ne čujemo njih. Potrebno je da čujemo šta su dometi našeg nepriznavanja Kosova, da li ćemo ustajati kada se oni pojave na skupovima ili ćemo razgovarati. Nemamo ni popis ozbiljnih tehničkih tema. To izostaje. Građanima je Evropa bliža od Kine po racionalnim kriterijumima, a stranke moraju da vode računa o emocijama birača. Obećavali su mnogo i sada je to teško priznati. Najteže bi bilo da nam vrate Kosovo i da uđemo u EU. Ne bismo mogli da se nosimo sa tom novom situacijom“.

Đorđe Vukadinović, glavni urednik „Nove srpske političke misli“, kaže da jedna i po stranka nije za EU. „DSS je ambivalentan zbog situacije na Kosovu, a SRS je protiv od Šešeljevog testamenta. Opredeljenje građana za EU, u odnosu na pre nekoliko godina, opalo je između 15 i 20 odsto. I u Hrvatskoj otprilike polovina građana je za, ali to se događalo u zemljama pred ulazak u EU. Mi smo pred kandidaturom a pad je neizbežan zbog stanja u Srbiji i EU. Političari su možda odgovorniji, ali nisu na vreme prepoznali teškoće već su predugo podgrevali euforiju. U medijima dominiraju teme iz EU, ali oni nisu to predstavljali kao eldorado sa penzijom od hiljadu evra. Malo je čudno što je podrška EU i ovolika.“

Vukadinović kaže da su problemi EU vidljivi od situacije u Grčkoj, do etničkih sukoba i ekonomske krize. „Entuzijazam se hladi iako je EU predstavljana kao zlatna koka. Drugi faktor je taj što su Bugarska i Rumunija postale članice a u očima naših građana one predstavljaju ono što su bile pre 15-20 godina. Znači da EU više nije ekskluzivan klub, niti su ove dve zemlje procvetale posle ulaska u Evropu. Treći faktor je to što su najmoćnije zemlje EU priznale Kosovo i aktivno podržavaju njegovu nezavisnost, kao i druga uslovljavanja iz EU. Ova tri faktora se neće promeniti i podrška će još opadati. Četvrti faktor je zloupotreba EU od raznih subjekata. Zbog toga je podrška kao u vreme Miloševića, kada su se EU i NATO upotrebljavali u političke svrhe.“

S druge strane „političari su se kačili za EU i ta karta se izlizala. Ipak i dalje je vidljiv disbalans između političke elite i građana kada je u pitanju Evropa. Pre četiri-pet godina građani su više bili za EU od političara. Ali, sem ’belog šengena’ nisu ništa dobili. Kandidatura neće mnogo pomoći ni u izbornoj kampanji, jer je već kaparisana“, smatra Vukadinović.

Dejan Vuk Stanković, analitičar, takođe misli da su građanima izneverena očekivanja jer su obećanja davana olako, što je izazvalo razočarenje. „Građani su EU indentifikovali sa boljim životom, a sada nema ništa od brzog ulaska. Vidljiv je samo ’beli šengen’, ali malo građana ima novca da putuje. Neki drugi benefit se ne vidi. Pitanje Kosova malo zavisi od Srbije, ali tako se čuva demagoški potencijal. Sve to stvara negativan stav građana.“

Stanković kaže da najveći broj stranaka s vremena na vreme ponudi evropske integracije. „Politička elita se nije mnogo trudila da ovu temu približi građanima, a mediji su podgrevali antievropsko raspoloženje. Postoji i linija konflikta sa Evropom i ona se maksimalno rabi a ovde se i ne shvata logika integracija.“ Stanković se pita i koliko je stranaka stvarno za Evropu i zaključuje da kod evropskih partnera nećemo imati popusta, ali i da ni u Evropi nema entuzijazma kakav je bio na početku integracija.