Napad na slobodu štampe

EKSKLUZIVNO
U Nemačkoj je izbio još jedan skandal. Otkriveno je da je državni tužilac iz Minhena prisluškivao razgovore advokata jedne žrtve tajnih zatvora CIA sa novinarima. Advokat Manfred Gnjidić, inače hrvatskog porekla, zastupa nemačkog državljanina Haleda al Masrija, koji je pre tri godine otet u Makedoniji i zatim prebačen u Avganistan, gde je četiri meseca bio maltretiran. Masri je zbog toga tužio bivšeg direktora CIA Džordža Teneta. Minhenski tužilac zvanično je saopštio da smatra da su prisluškivani pozivi relevantni za istragu i da su mogli da pomognu da se pronađu ljudi koji su oteli Masrija. Međutim, Gnjidić, novinari i opozicioni političari tvrde da je to neustavna odluka kojom su ugrožena osnovna ljudska prava.

Među troje novinara čiji su razgovori sa advokatom prisluškivani je i Hans Martin Tilak iz nedeljnika "Štern". Samo u poslednjih pet godina Tilak je otkrio nekoliko ozbiljnih slučajeva korupcije u Evropskoj uniji i za svoje članke dobio mnogo nagrada širom Evrope. Dok je bio dopisnik iz Brisela, zbog svojih izveštaja našao se na udaru OLAF-a – agencije EU za borbu protiv korupcije, koja ga je optužila da je potplaćivao njene službenike da mu daju informacije. Iako te optužbe nikada nisu dokazane, belgijska policija upala je u Tilakovu kancelariju i u stan i zaplenila mu neka dokumenta. Ovaj novinar, koji je nedavno otkrio i da su dvojica vojnika tadašnje Vojske Jugoslavije u proleće 1999. godine bila tajnim letom prebačena u Nemačku i držana kao ratni zarobljenici u američkoj bazi kod Manhajma, za "Politiku" kaže da bi zbog poteza tužilaštva mogao da bude ugrožen njegov rad. "Veoma je opasno kad ljudi steknu utisak da tužioci mogu da prisluškuju novinare. Ko će onda imati hrabrosti da nam dostavlja informacije bitne za javnost?", pita Tilak.

S obzirom na iskustvo koje ste imali sa OLAF-om, da li očekujete da će vaši izvori sada prestati da vas zovu?

– Zaštita izvora i sloboda novinara da istražuju događaje, a da ih pri tom niko ne prati suština je demokratije. Žalosno je što su neke nemačke sudije i tužioci to zaboravili. Ako se izvori uplaše i počnu da se klone razgovora s novinarima, onda nema slobode štampe. Ja sam i u Briselu video kako to može da uplaši ljude kad mi je policija upala u kancelariju na zahtev OLAF-a. Veoma mi je drago što makar u Briselu ni OLAF ni policija nisu uspeli da pronađu moje izvore.

Zar prisluškivanjem nije prekršen i ustav Nemačke?

– Nemački ustav štiti slobodu štampe, ali zakoni o prisluškivanju imaju neke rupe koje se naročito koriste posle napada na SAD 11. septembra 2001.

Zašto je tužilac odlučio da prisluškuje Masrijevog advokata?

– To je misterija. Njihov zvanični razlog – da su se nadali da će neko iz CIA pozvati Gnjidića i da će mu preko telefona otkriti sve tajne – nije baš uverljiv.

Zašto po vašem mišljenju tužilac smatra da je prisluškivanje advokatovih razgovora s novinarima bitno?

– Izgleda da su oni bili zainteresovani za našu istragu i za nove tragove koje smo našli. Da li je to dovoljno da objasni ovo što se desilo? Ne znam!