Rešenje je podela Kosova

Jevgenij Maksimovič Primakov, bivši predsednik Vlade i bivši šef spoljne obaveštajne službe Rusije, juče je stigao je u Beograd, kao gost Karić fondacije, čiju ju je nagradu za ovu godinu dobio. Primakov retko daje intervjue, naglašava da sada u Rusiji nema nikakvu službenu funkciju, da nije deo tamošnjeg političkog establišmenta i da je sve ono što kaže samo njegov privatni stav. Sudeći po razgovoru za „Politiku“ gospodin Primakov je odlično i vrlo precizno obavešten o svim trenutnim zbivanjima u Srbiji.

Gospodine Primakov, kako sada, posle 20 godina, vi ocenjujete raspad nekadašnjeg Sovjetskog Saveza?

Nostalgičan sam za Sovjetskim Savezom kao velikom državom koja je, s moje tačke gledišta, mogla biti sačuvana. Za to je trebalo sklopiti prvo ekonomski sporazum koji bi objedinjavao sve savezne republike, a koje su postale nezavisne države. Sklapanje ekonomskog sporazuma, kao i očuvanje kulturnog, jezičkog zajedničkog prostora, pružilo bi mogućnost da se nad svim tim poveća politička nadgradnja. Mislim da bi ovakav put doveo do očuvanja savezne države, ali već u drugom obliku, države koja bi uzimala u obzir suverena prava svojih republika-članica. Potpisivanje takvog sporazuma, imam sve osnove za ovakav zaključak, prihvatile bi tada i baltičke republike koje su postale samostalne.

Predsednik SAD, Džordž Buš stariji obećao je u predvečerje raspuštanja Varšavskog ugovora Mihailu Gorbačovu da se NATO neće širiti na zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza i Varšavskog ugovora. Obećanje nije ispunjeno. Kako vi na to gledate danas?

Ne samo Buš stariji, već i državnici Velike Britanije i Francuske iznosili su tokom mnogobrojnih razgovora sa sovjetskim rukovodiocima i s Gorbačovom, i s ministrom odbrane Jazovom, i s ministrom inostranih poslova Ševardnadzeom, da se NATO ni za inč neće proširiti na teritoriju Varšavskog sporazuma, koji je u to vreme završavao svoje postojanje. Mislim da je Gorbačovu i Ševardnadzeu nedostajalo profesionalizma da ta obećanja stave na papir. Drugim rečima, usloviti saglasnost za ujedinjenje Nemačke i izlazak naših jedinica iz DDR-a obavezom neširenja NATO u pravcu ruske teritorije.

Da li vi širenje NATO-a na istok doživljavate kao neku vrstu opkoljavanja Rusije?

Očigledno, pri ocenjivanju širenja NATO-a treba uzeti u obzir to da su posle raspada Varšavskog sporazuma mnoge istočnoevropske zemlje takođe same težile ka ulasku u Severnoatlantski savez. Što se tiče Rusije, ona nipošto ne pozdravlja širenje NATO prema svojim granicama. Posebno što poslednji događaji jasno pokazuju sledeće: NATO ni iz daleka ne postaje politička organizacija. On zadržava sve atribute vojne strukture kojoj su temelji udareni još u vreme konfrontacije dveju supersila, u vreme hladnog rata.

Zašto neke zemlje bivšeg Varšavskog ugovora svoj novi politički i vojni identitet grade na antiruskim pozicijama?

Ja ne bih bio tako kategoričan u tvrdnjama. Čini se da istočnoevropske zemlje, koje su ušle u Evropsku uniju, i čak i u NATO, razvijaju ekonomske i političke veze s Ruskom Federacijom. Naravno, mi pravimo razliku: da li su one samo članice EU, ili su istovremeno i u NATO-u.

Na dan napada NATO-a na SR Jugoslaviju 1999. godine, te martovske večeri, vi ste naredili da se vaš avion okrene i vrati kući, a bili ste negde nasred Atlantika i putovali ste u službenu posetu SAD. Je li tada Rusija mogla da učini nešto više za Jugoslaviju i zašto nije?

Odmah da se ogradim: Rusija nije ni želela, niti je bila spremna za započinjanje trećeg svetskog rata, a diplomatske mere bile su u potpunosti aktivirane.

Da li je Rusija tada, u tom ratu, obaveštajnim podacima pomagala Jugoslaviji?

Ne bih odgovorio na vaše pitanje. To je profesionalna tajna. Veze su postojale.

Da li su, u procesu dogovaranja kako da se taj rat NATO-a protiv Jugoslavije prekine, Viktora Černomirdina, kao ruskog pregovarača, izigrali Marti Ahtisari i Amerikanci?

Ja to ne znam, nisam prisustvovao tim pregovorima. Kao predsednik ruske vlade ja sam tokom jugoslovenske krize imao svakodnevne sastanke s ministrom odbrane, načelnikom Generalštaba, šefom spoljne obaveštaje službe i šefom vojne obaveštajne službe GRU. Razgovarali smo šta bi trebalo da preduzmemo u različitim okolnostima. Onda je jednom došao Černomirdin i upitao me je može li i on prisustvovati tim sastancima. Ja sam rekao, ne. Rekao sam mu da je njegov isključiv posao da se bavi pregovorima.

Ruske trupe ušle su posle rata 1999. godine prve na Kosovo. Prvi ste posle i otišli s Kosova. Deo političke javnosti u Srbiji to vam zamera. Zašto ste otišli s Kosova?

Rusija je svoje jedinice uvela na Kosovo oslanjajući se na rezoluciju Saveta bezbednosti UN. A izvela ih je s Kosova zato što nije želela da preuzima odgovornost za situaciju koja je bila daleko od stabilizacije, bez obzira na dolazak snaga Kfora. Pri tome, iz vašeg pitanja može se steći utisak da je u čitavoj toj situaciji Srbija trebalo da ima pasivnu poziciju, a sve ostalo za nju trebalo je da vrši i napravi Rusija. Mislim da to nije ispravno ni pošteno.

Deo političke javnosti Srbije tvrdi da Rusija podržava Srbiju oko Kosova samo verbalno, odnosno samo formalno?

Čini mi se da sam na to pitanje već odgovorio.

O konceptu Moskve o novoj kolektivnoj bezbednosti u Evropi skoro da se više i ne govori. Zašto?

Rusija nastavlja da govori o neophodnosti toga. Ali, vi ste u pravu kada kažete da ruska ideja o novoj kolektivnoj bezbednosti nije bila aktivno podržana od strane svih evropskih država.

Vaše mišljenje o američkom raketnom štitu u Evropi. Konkretno, o tom raketnom štitu u Rumuniji?

Kao što znate, Rusija je predložila saradnju sa SAD u stvaranju PRO u Evropi. O tom pitanju nastavljaju se konsultacije, ali ja nisam posebno optimističan u vezi s njihovim rezultatima. Mada, ko zna šta će biti dalje?

Imate li ideju, ili predlog, kako da Srbija postupi ako dođe do nove primene sile protiv Srba na severu Kosova od strane vlasti u Prištini?

Rusija se zalagala protiv odvajanja Kosova od Srbije i za davanje Kosovu posebnog autonomnog statusa u Srbiji. Događaji su krenuli po drugom scenariju. Čini mi se da će kosovski problem na kraju morati da se reši podelom Kosova uz izdvajanje Srba koji naseljavaju njegov sever.

Znači, po vama, podela Kosova je jedino rešenje?

S moje tačke gledišta to je jedina alternativa. Nadam se da se Srbija neće određi Kosova i da Rusija neće priznati Kosovo. S druge strane, imate da ni SAD, pa ni zemlje EU koje su priznale Kosovo, neće odustati od svojih stavova i to onda stvara ćorsokak. A to je velika opasnost za mir i budućnost celog regiona. Srbi kompaktno naseljavaju sever Kosova i meni se čini da je jedino održivo rešenje ta podela. Znate, ja govorim samo u moje ime, a ne u ime ruskog rukovodstva. Ovo je moje lično mišljenje.

----------------------------------------------

Nada

Smatrate li da je danas odnos službenog Beograda prema Moskvi iskren?

Želeo bih tome da se nadam i da od toga polazim.

----------------------------------------------

Samostalna SVR

Bili ste šef ruske spoljne obaveštajne službe SVR. Je li KGB bio bolji od SVR?

Bio sam četiri godine šef SVR. Krajem 1991. godine ta se služba odvojila od KGB-a, do tada je bila u sastavu KGB-a. Mislim da se kao dobro rešenje pokazalo to odvajanje, ta samostalnost SVR.

----------------------------------------------

Intriga

Mededev ili Putin?

Ne znam, još je rano za ocenu. Obojica su obećali da će uskoro saopštiti svoje namere. Intriga ostaje…