Borba za mir pod pritiscima

Međunarodna situacija pedesetih godina prošlog veka bila je bremenita sukobima zapadnog i istočnog bloka. Hladni rat je uveliko osvajao kontinente, posebno Evropu. Postojale su opasnosti novih oružanih sukoba koje bi neminovno dovele do novog svetskog rata.

Velike sile i blokovi su se ponašale sve agresivnije, a poseban pritisak bio je na afro-azijske i latinoameričke zemlje. Tek oslobođene, imale su probleme da odbrane i učvrste svoju nezavisnost jer su bivše kolonijalne imperije pokušavale da očuvaju svoju dominirajuću ulogu.

Opasne igre ratom bile su sve prisutnije. Blokovi početkom 1960-ih prekidaju pregovore o razoružanju i ne zakazuju nove. Nastavljaju se atomske probe.

Poremećeni međunarodni odnosi zahtevaju drugačiji pristup i drugačije metode lečenja – sporazumevanje, a ne diktat velikih  zaključuju sazivači Beogradske konferencije nesvrstanih.

Konferencija je i uvodnim izlaganjem predsednika Tita i govorima skoro svih delegata oštro napala Hladni rat, ponašanje vojnih blokova, proširivanje sfere uticaja, suludu trku u naoružanju, modernizaciju nuklearnih potencijala, upotrebu sile, pritiske na suverenitet malih, siromašnih i nerazvijenih zemalja, blokadu rada UN što sve zajedno sprečava razvoj čitavih kontinenata i eliminaciju stvarnih problema naroda  gladi i nemaštine.

Učesnici Konferencije su se uzdržavali od direktnih konfrontacija sa velikim silama i naglašavali da nesvrstani (u to vreme neutralni) svoj pokret ne žele da vide kao treći blok jer su i prva dva nepotrebna, pri postojanju jake i dobro organizovane UN. I pored neefikasnosti, bilo je jako značajno da su UN doživljene kao pravo mesto rešavanja svetskih problema.

Iako je Tito pažljivo vodio računa da se Konferencija ne približava ni Istoku ni Zapadu, i pre, i za vreme, i posle Konferencije, iz oba bloka vršeni su pritisci na sve učesnike, a naročito na sazivače skupa.

Izgleda da je i Indija zbog visokog međunarodnog ugleda, bila pod najžešćim pritiskom. U periodu pripreme, među četiri istaknuta lidera, sazivača konferencije (Tito, Naser, Nkrumah i Sukarno), nema imena premijera Nehrua. On se tek kasnije pridružuje sazivačima Konferencije.

Nehru je među prvima održao govor i u pauzi prišao jugoslovenskom ministru inostranih poslova Koči Popoviću i saopštio mu da to veče putuje u London na zakazani sastanak.

Popović je, posle konsultacija sa Titom, odlučio da je najbolje da sa Nehruom razgovara član naše delegacije Josip Đerđa koji je bio ambasador u Indiji i lični je prijatelj Nehrua.

Đerđa, po prirodi odlučan, stabilan i principijelan, razgovor sa Nehruom je počeo: „Nismo očekivali, gospodine predsedniče Vlade, da ćete Vi minirati konferenciju! Istorija će osuditi ovakve postupke!”

Nehru je za trenutak zastao... „Zar se ovako ocenjuje moj postupak?!” Đerđa: Najgore što može biti!” Trenutak razmišljanja. Nehru: Onda, u tom slučaju, ostajem do kraja konferencije... Odlažem put u London!” Nehru je, očigledno, u sebi uspeo da se odupre pritiscima.

Jednoglasno su usvojeni Apel za mir i Deklaracija šefova država i vlada nesvrstanih, glavni dokumenti konferencije koji su do danas ostali kao najšira platforma okupljanja nesvrstanih.

Stvaranje Pokreta visoko je podiglo moral malih, siromašnih i nerazvijenih zemalja, a to se osetilo na prvim zasedanjima UN gde su nastupali dobro pripremljeno, hrabro, organizovano i jedinstveno.

Blokovi su nastavili sa pritiscima. SAD na svoj način, a SSSR na svoj.

Posle Beogradske konferencije, trka u naoružanju počinje da se tretira kao „teret za sve”. Pod uticajem nesvrstanih, ranije hvaljeno „preterano naoružanje” kao preventiva i ozbiljna mera bezbednosti određenih zemalja, sada se tretira kao teret i da to nije preventiva i zaštita već podsticaj opasnostima. Zahvaljujući nesvrstanima, sprečeni su mnogi ratni sukobi.

Nenad Radičević

----------------------------------------------

Beograd septembar 1961.

Prva konferencija šefova država ili vlada nesvrstanih zemalja održana je u Beogradu od 1. do 6. septembra 1961. Na skupu je učestvovalo 25 zemalja sa statusom punopravnih članova. Tri zemlje imale su status posmatrača, kao i predstavnici 24 oslobodilačka pokreta, socijalističkih i drugih partija i organizacija.

Punopravni članovi: Alžir, Avganistan, Burma (sada Mjanmar), Cejlon (sada Šri Lanka), Etiopija, Gana, Gvineja, Indija, Indonezija, Irak, Jemen, Jugoslavija, Kambodža, Kipar, Kongo (Demokratska Republika, sada Zair), Kuba, Liban, Mali, Maroko, Nepal, Saudijska Arabija, Somalija, Sudan, Tunis, Ujedinjena Arapska Republika (sada su to dve države – Egipat i Sirija).

Posmatrači: Bolivija, Brazil i Ekvador.

Konferencija je završena usvajanjem Beogradske deklaracije uz koju su još prihvaćeni Apel za mir i Pismo šefovima SAD i SSSR-a.

----------------------------------------------

Izložba posvećena Pokretu nesvrstanih

Na skupu kojim će danas i sutra u Beogradu biti obeleženo 50 godina Pokreta nesvrstanih, predstavnici više od 100 delegacija moći će da upoznaju istorijat ovog pokreta i kroz izložbenu postavku, koju su u holu Doma Narodne skupštine Republike Srbije priredili Arhiv Jugoslavije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije.

Autori postavke, upriličene pod nazivom ,,Prva konferencija šefova država ili vlada nesvrstanih zemalja'', Nada Pantelić i Dušan Jončić, predstavili su na ovoj izložbi više od 250 eksponata, izvornih dokumenata i fotografija, koji ne svedoče isključivo o samitu, održanom pre pola veka u Beogradu, od 1. do 6. septembra 1961. godine, nego i o genezi Pokreta nesvrstanih. U vreme Hladnog rata i žestoke suprotstavljenosti dva vojna, ideološka i političko-ekonomska bloka, Istoka i Zapada, dok je pretila opasnost da svet nestane u atomskoj kataklizmi, nesvrstani su se nametnuli kao nezaobilazan faktor u vođenju svetskih poslova. U tome je bila presudna uloga Josipa Broza Tita, uz koga istorija, kao osnivače i personifikaciju Pokreta nesvrstanih, beleži imena Džavaharlala Nehrua i Gamala Abdela Nasera.

Zahvaljujući bogatim fondovima Arhiva Jugoslavije, javnost može da upozna uzbudljivu, vrlo rečitu građu o jednom prohujalom vremenu. U njemu su energije samosvojnih revolucionarnih, oslobodilačkih i antikolonijalnih pokreta, mladih nezavisnih država širom sveta, znale da izgrade puteve saradnje, međusobnog uvažavanja i tolerancije i da se zajedničkim nastupom na svetskoj sceni suprotstave politici sile, naoružavanja, ugrožavanja državnih suvereniteta i podele interesnih sfera.

Sl. Kljakić