Niska cena otkriva falsifikat

Med je ponovo u centru pažnje medija. Polemiše se o tome kako prepoznati falsifikat, da li u pčelinjem proizvodu ima antibiotika, na šta obratiti pažnju prilikom kupovine, gde i kako pazariti...

Pčelari ponovo traže strože kontrole inspekcija i upiru prstom u nelojalnu konkurenciju. Kažu da je javna tajna da na rafovima još ima meda koji „pčelu video nije”, a postavlja se pitanje kako kupac to može da prepozna. Kako da zna da li kupuje pravi, domaći pčelinji med ili „veštaka” napravljenog od kristal šećera.

Savesni proizvođači kažu da postoje načini da se prepozna kvalitetan proizvod. Najpre, ističu oni, nerealno niska cena ukazuje da nešto nije u redu i može da otkrije falsifikat.

– Ukoliko je otkupna cena bagremovog meda 3,3 evra, a pojedini trgovci ga prodaju za 310 dinara u maloprodajnom objektu, naravno da tu nešto nije u redu. Situacija je bolja nego pre dve, tri godine, ali su i dalje potrebne strože kontrole. Prema našim saznanjima, falsifikovanog meda još ima na tržištu i tražimo rigoroznije provere Veterinarske inspekcije – kaže Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

U Veterinarskoj inspekciji tvrde da stalni nadzor inspektora u objektima odobrenim za preradu meda, kao i kontrola proizvodnog procesa od ulaska sirovine do isporuke meda na tržište, predstavljaju garanciju da se u prometu nalaze proizvodi bezbedni po potrošača.

– Kontrolu svih neophodnih analiza meda pre prijema u objekat najpre akreditovanom metodom obavlja onaj ko posluje, a po planu samokontrole. Pre puštanja meda u promet radi se i kontrola na propisane parametre, u akreditovanim laboratorijama, tako da je rizik od neispravnog meda sveden na minimum. Kontrola kvaliteta meda i proizvoda od meda vrši se hemijskim i fizičkim metodama u skladu sa važećim Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za med, druge pčelinje proizvode, preparate na bazi meda i drugih pčelinjih proizvoda – objasnili su u Veterinarskoj inspekciji, dodajući da su u toku prvih šest meseci 2011. godine, uzeli 203 uzorka meda raznih proizvođača.

– Iz prometa je zbog nepravilne deklaracije, nepotpune dokumentacije ili promenjenih organoleptičkih osobina u prvom kvartalu 2011. godine povučeno 264 kilograma meda – rekli su.

Što se tiče priča o prisustvu antibiotika u medu, naši sagovornici tvrde da nema razloga za takvu bojazan. Živadinović ističe da u medu koji se legalno prodaje na tržištu Srbije ne može da bude antibiotika.

– Proizvod mora da prođe analize pre nego što ode na tržište, a velike količine i izvozimo pa su kontrole rigorozne. Zbog toga tvrdim da u medu u Srbiji antibiotika nema, a takvo pisanje pojedinih medija demantovala je i Veterinarska inspekcija. Osim toga, zakonom je zabranjeno korišćenje antibiotika u lečenju pčela, a ako ga neko i koristi, njegov med neće moći da bude otkupljen jer se pre otkupa uzimaju uzorci. Ukoliko bi se u nekom uzorku u maloprodaji i pronašao antibiotik, što se inače nikada do sada u Srbiji nije dogodilo, to bi značilo da je nelegalno pušten u promet – objašnjava Živadinović, a u Veterinarskoj inspekciji ističu da se kod lečenja pčela mogu koristiti jedino dozvoljeni registrovani lekovi.

– Prema Zakonu o bezbednosti hrane, Uprava za veterinu monitoringom za nacionalno praćenje rezidua planira i sprovodi kontrole hrane životinjskog porekla. Po istom programu Veterinarska inspekcija proverava med. Kontrole se sprovode sa ciljem suzbijanja prometa meda koji u sebi sadrži rezidue antibiotika – rekli su.

Za to vreme, potrošačima iz SPOS-a upućuju savete za bezbednu kupovinu. Kažu da je najsigurnije med kupovati od poznate osobe, prijatelja ili poznanika za koga se zna da je pčelar.

– Drugi savet je da je kristalisan med 100 posto prirodan i ako je kristalizacija homogena od vrha do dna tegle to znači da je odličnog kvaliteta. Što se tiče kupovine po sajmovima i izložbama meda, kupac uvek može da proveri proizvod tako što će od prodavca zatražiti da pogleda sertifikat o kvalitetu. Jer kada se organizuje sajam ili izložba, to je pod kontrolom inspekcije. Potrošači i sami mogu da daju med na analizu, ne moraju kompletnu, ali obavezno neka traže nivo dijastaze, jer ako je nema, onda med nije poreklom od pčela – savetuje Živadinović, dodajući da je srpski med generalno odličan i tražen u svetu i da bismo sve količine koje proizvedemo mogli da izvezemo.

-----------------------------------------------------

4 saveta za kupovinu

- najbolje je pazariti kod poznatog pčelara

- ako je med kristalisan to znači da je prirodan

- nerealno niska cena može da ukaže na falsifikat

- na izložbama i sajmovima meda uvek možete od prodavca da zatražite da pokaže sertifikat o kvalitetu meda