Izlazak na crtu

Pregovori oko sastavljanja nove vlade kao nikada do sada pokazali su sve protivrečnosti našeg političkog života. Ni činjenica da je veliki broj birača izašao na parlamentarne izbore i da se Srbija u ovim danima nalazi pred sudbonosnim istorijskim izazovima nije bila dovoljan razlog da naše proevropski orijentisane stranke pokažu svoju odgovornost. Naprotiv, do izražaja je došla velika neodgovornost glavnih aktera u političkim pregovorima o obrazovanju nove vlade. Pregovori su odmah pokazali da naše stranačke elite jednostavno nisu spremne da žrtvuju svoje učešće u vlasti radi poštovanja osnovnih demokratskih načela i ustanovljenih običaja demokratskog ponašanja.

U tome prednjače predstavnici DSS jer na sve načine pokušavaju da ospore osnovno demokratsko pravilo da u koalicionoj vladi stranka koja ima najveći broj poslanika ima pravo da predloži premijera i preuzme veći broj važnijih ministarstava.

U ovim pregovorima se, međutim, pokazuje da je DSS čvrsto srasla sa vlašću i da joj mesto premijera i dalje, bez obzira na nepovoljnije izborne rezultate u odnosu na prethodne, omogućuje nesmetano obavljanje državnih funkcija. U toku prethodne tri godine u našoj javnosti očigledno nije dovoljno prepoznata težnja Vojislava Koštunice da se održava na vlasti u gotovo bezizlaznim situacijama. Jer, utisak je da je Koštunica i te kako spreman da se bori za vlast, pa makar to bilo i nauštrb ostvarivanja velikih demokratskih principa. A oko sadašnjeg premijera stasala je vlastodržačka politička oligarhija koja, braneći njegove pozicije, brani pre svega svoje lične i materijalne interese, proglašavajući odbranu premijerskog mesta za poslednju liniju odbrane uzvišenih demokratskih i nacionalnih interesa.

Ključni pregovarač u obrazovanju nove vlade, pored DSS, svakako je DS. Pozicija ove stranke je u ovim pregovorima puna protivrečnosti i političkih izazova. Vodeći kampanju tako da je njena stvarna politička okosnica bila predstavljena u stavu da u slučaju ostvarivanja vodeće uloge u demokratskom bloku DS pripada pravo da dobije premijersko mesto, ova stranka je sebi smanjila koalicioni kapacitet, ali je privukla veliku podršku novih birača. Na toj osnovi je i ostvaren istorijski izborni uspeh DS. Premijersko mesto za kandidata DS bilo je glavni garant da će doći do ubrzanih i radikalnijih promena u načinu vođenja državne politike. Može se slobodno reći da je kao rezultat izbornog obećanja o novom premijeru koji će biti istinska personifikacija i garant nove reformske i proevropske politike, DS i dobila podršku gotovo milion birača i vodeće mesto u stranačkom bloku koji je u prilici da sastavi stabilnu demokratsku vladu.

Isticanjem Božidara Đelića kao mandatara predloženog od strane DS ova stranka je izašla na crtu i tako preuzela odgovornost pred svojim biračima da će istrajati na odbrani demokratskog pravila da stranka koja ostvari najbolji izborni rezultat u koaliciji ima pravo da dobije premijersko mesto. I posle izbora Božidar Đelić je nastupao kao jedino prihvatljiv kandidat DS za premijera, i o tome u izjavama funkcionera DS nije bilo prostora za razgovor. Nije izgledalo da Đelić trči već izgubljenu trku i da je iskorišćen samo u pregovaračke svrhe. I, šta je ostalo od tog pompeznog i beskompromisnog izlaska Demokratske stranke na crtu? Posle nekoliko nedelja pregovora DS je odustala od svog izbornog obećanja i prihvatila je da prepusti mesto premijera DSS i Vojislavu Koštunici. Na ovaj način je stranačka oligarhija DS pokazala da joj je važnije da dođe do projektovanih ministarskih mesta nego da istrajno i dosledno brani demokratska načela i izbornu volju građana. Pozivanje na potrebu i nužnost istorijskog kompromisa zvuči kao jalov i neubedljiv izgovor. Kompromisi u politici su neizbežni. Ali postoje političke i istorijske okolnosti kada kompromisi oko temeljnih demokratskih načela jednostavno nisu mogući. Jer kada se jednom ta načela pogaze onda politički život postaje kaljuga u kojoj odsustvo moralnih i demokratskih načela postaje svakodnevna pojava. Sada se dešava da oni funkcioneri DS koji su mesecima vodili beskompromisnu izbornu kampanju u kojoj nije bilo mesta za bilo kakav dogovor o ustupanju premijerskog mesta, bez ikakvih obzira objašnjavaju suštinu velikog istorijskog kompromisa. Funkcioneri DS-a će sada sa istim žarom braniti novu poziciju ove stranke, ne osećajući nikakvu odgovornost ili potrebu da se obrate članstvu i biračima , jer za njih su oni samo postotak na marketinškoj skali stranačke popularnosti. Ne radi se ovde zato o marketingu i stranačkom rejtingu , već o mnogo važnijem pitanju – radi se o odbrani demokratskih načela, na čemu je DS i zasnovala svoju politiku u toku i neposredno nakon izbora.

Ali to kao da previše ne zanima funkcionere DS, oni su sigurni u svoju izuzetnu političku misiju, jer znaju da iza njih stoji poslušna stranačka mašinerija koja će, pretpostavljamo, kao i uvek aklamacijski i jednoglasno opravdati i podržati svaki njihov politički zaokret.