Organ za mišljenje, njen i njegov

Sredinom februara 2007. najstariji i najuticajnijiamerički univerzitet,znan kao Harvard, prvi put u svojoj istoriji staroj preko 370 godina, dobio je predsednicu. To je bila Dru Gilpin Faust,profesorka istorije. Ona je došla na mesto dotadašnjeg predsednika, profesora Lorensa Samersa, kome se na jednom predavanju omaklo da su žene manje pametne i sposobne od muškaraca. U stvari, hteo je reći da se žene ne mogu baviti naukom 80 sati nedeljno, što se na Harvardu smatra merom za postizanje uspeha u istraživanju i u učenju studenata.

Posle predavanja, ne gledajući ko je sve naokolo, citirao jeGistava le Bona (1841–1931), jednog od očeva socijalne psihologije: „Postoje pojedine istaknute žene koje po svemu prevazilaze prosečnog muškarca, ali one su tako neobično retke, kao što je retko i rođenjenekog gorile s dve glave.” Skraćeni citat izvučen je iz 130 godina starog Le Bonovog traktata „O ženi kao takvoj”. Sve to bilo je podrugljivo i daleko od šale, tako da nije nikakvo čudo što je šaljivdžija bio prisiljen da podnese ostavku.

Smena na vrhu Harvarda bila je loša po ugled Lorensa Samersa, ali zato dobra po nauk, jer su se namnožili projekti kojima se želelo utvrditi u čemu se ogledaju razlike između muškog i ženskog mozga.

Ali kad god bi se tumačili rezultati istraživanja, uplitala bi se politika, tj. „politička korektnost”, zamagljujući pravo stanje stvari. Ipak, u životu naše vrste, koja opstaje razmnožavajući se seksualnim putem, sve što se događa naokolo i većina socijalnih rituala ima različito značenje, zavisno od toga da li ih gledate muškim ili ženskim mozgom. Dakle, razlike postoje.

Sve do pojave drugog talasa feminizma u ranim šezdesetim prošlog veka, shvatanjeda muški mozak funkcioniše malo ili mnogo bolje od ženskog, pre svega zahvaljujući boljem kvalitetu, bilo je uobičajeno, ali uvredljivo za drugu polovinu stanovništva, što je i dovelo do bunta emancipovanih žena. Savremeni feminizam poziva se na anatome, neurologe, psihologe i zdrav razum, koji govore da su ženski i muški mozak u misaonoj sferi podjednako efikasni, ali u emocionalnom smislu funkcionišu drugačije, i to ne samo kada su u pitanju trivijalne stvari. Žene su manje agresivne i ispoljavaju tendenciju ka konsenzusu, manji su im takmičarski porivi, moć ih manje obuzima, više su za saradnju i orijentisane su ka grupi i zajednici.

Sama činjenica da se muškarac rađa s dva različita polna hromozoma (X i Y), a žena s dva ista, (X i H) govori da su u pitanju dvaposebna genetička projekta, iz kojih proističu mnoge specifične osobine mozga, pa i neke bolesti. Za razliku od žena čija dva vitalna Xhromozoma mogu pomoći jedan drugom za slučaj mutacije i oštećenja genoma, muškarac nema svoju kopiju X hromozoma i zato je nosilacvećine genetičkih grešaka i neuroloških problema.

Post mortem

Što se tiče veličina muškog i ženskog organa za mišljenje, odavno se zna da su približne, kao i arhitektura i suštinske aktivnosti,izuzimajući hormonske. Ma kako gledali, razlike su upečatljive samo u hipotalamusu, tvorevini na dnu mozga koja reguliše glad, žeđ i seksualni nagon. Sve ostalo skoro da je isto.

Ali kad počne laboratorijsko istraživanje, post mortem ili in vivo,vidi se da je hipotalamus samo jedan deo priče o muško-ženskim razlikama

Za početak, ženski mozak lakši je 10–15 odsto od muškog, a i ženska glava je u proseku manja do tri posto. Kad se napravi korekcija zbog manje glave, težinska razlika postaje beznačajna. Moždana kora je naborana (vijuge i žlebovi) i iznosi ogromnih 2.500 kvadratnih santimetara (40 sa 62,5 santimetara), uprkos dužini mozga od 16 i širini od 14 santimetara. Razlika u površini mozga iznosi pet procenata u korist muškaraca.

Muškarci imaju 6,5 puta više sive mase (čine je neuroni),ali zato žene imaju 10 puta više bele mase, što je značajno za brzinu transmisije nervnih poruka. Bela masa, u suštini, sastoji se iz nervnih snopova čija su vlakna izolovana mijelinom, masnim omotačem bele boje.

Proučavajući ženske mozgove, Sandra Vitelson, profesorka psihijatrije u Hamiltonu (Kanada), utvrdila je da su neuroni u sivoj masi mozga žene gusto zbijeni i da ih po jedinici sive mase ima više nego kod muškaraca, naročito u nekim od šest slojeva moždane kore, odgovornih za prijem i slanje neuronskih signala.

Još 2001. godine Džil Goldštajn i njegove kolege sa Harvarda merili su i upoređivali 45 moždanih regiona koji su za života pripadalizdravim muškarcima i ženama. Ustanovili su da su prednji delovi čeonih režnjeva, u kojima se rađaju ideje, rešavaju dileme, donose odluke i potom sprovodi njihovo izvršenje, proporcionalno veći kod žena nego kod muškaraca.

Druge studije pokazale su,pak, da je i hipokampus (pripada emocionalnom sistemu) nešto veći u žena. To je tvorevina koja nam pomaže da privremeno (20–30 sekundi) zapamtimo, na primer, sedmocifreni telefonski broj kako bismo ga zapisali (radna memorija) ili da bismo ga višestrukim ponavljanjem trajno zadržali u glavi (dugoročna memorija). Osim toga, hipokampus omogućuje prostornu orijentaciju.

Čezne za kokainom

Kreativnost se vezuje za relativnu dominaciju desne hemisfere, dok je leva uključena u razvoj jezika, njegovu upotrebu, razumevanje i logičku analizu. Uopšteno uzeto, leva hemisfera dominantna je u oba pola, jer upravljanja desnom rukom (90 posto slučajeva) i sadrži centre za govor i razumevanje izgovorenog).

Klinička iskustva stečena praćenjem oporavka osoba nakon moždanog udara pokazuju da se kortikalna polja za lingvističku obradu u žena prostiru preko obe hemisfere, tako da se oštećene sposobnosti shvatanja jezika i njegove ekspresije brže popravljaju. Zbog veće „lingvističke” površine mozga žene su elokventnije, govore logičnije i talentovanije su za odnose s javnošću. Moderni folklor tvrdi da žene govore tri puta više od muškaraca. (Ne verujte tome: i muškarci i žene često izgovore po 16.000 reči dnevno – u proseku.)

Za razliku od žena, kod muškaraca dominira temeni deo desne hemisfere, koja je u životinjskom svetu bitna za prostornu orijentaciju i za lakše pronalaženje hrane, dok u modernim zajednicama ljudima olakšava projektantske, konstruktorske i graditeljske poslove. Zbog bolje orijentacije muškarci su sigurniji vozači od žena, naročito pri većim brzinama.

Kadabi se baš sve znalo o razlikama, onda bi bile objašnjene i viševekovne misterije o razlozima sklonosti žena kaodređenimmentalnim bolestima i rastumačilobi se zbog čega neki lekovi imaju manje efekta na žensko telo nego na muško.

Žene su dva puta češće depresivne od muškaraca, a njihov mozak sintetizuje dva puta manje serotonina– neurotransmitera, čiji nedostatak dovodi do depresije. Dečaci su češće od devojčica bolesni od autizma, Turetovog sindroma, disleksije, mucanja, poremećaja pažnje i rane šizofrenije.

Iako i muški i ženski mozak voli narkotike, razlike među njima vide se u načinu korišćenja kokaina. Muškarci dva puta češće od žena posežu za kokainom, ali žene postaju narkomanke mnogo brže i teže se leče. Žene, inače, tvrde da delovanje kokaina osećaju najbolje kad im je nivo estrogena visok, a nivo progesterona nizak. Zbog toga se danas sprovodi istraživanje iz koga bi se moglo videti da li zavisnice od kokaina mogu biti lečene povećanjem koncentracije progesterona u krvi.

Na poslednjoj Konferenciji o razlikama ponašanja suprotnih polova (novembar 2010), održanoj u Evropskoj laboratoriji za molekularnu biologiju u Hajdelbergu, tandem Džej Gid i Džudit Rapoport, iz Američkog instituta za mentalno zdravlje u Betezdi, istakao je da najveći broj razlika proisteklih iz polnosti dostiže, procentualno gledano, jedva polovinu vrednosti razlike u visini među polovima. Sklonost igračkama među muškom i ženskom decom razlikuje se onoliko koliko i visina muškaraca i žena. Polja ponašanja u kojima su polne razlike blizu polovine visinske razlike podrazumevaju agresiju, empatiju, istrajavanje na sopstvenim ubeđenjima i sposobnost mentalne rotacije nekog objekta.

Izneta zapažanja autori su prethodno objavili u časopisu Neuron, sveska 67, str. 728.  Na konferenciji je obelodanjeno brdo dokaza iz kojih se vidi da misaone i liderske sposobnosti nemaju polnu osnovu, već, uglavnom, zavise od obrazovanja. Dok je 1970. odnos studenata i studentkinja iznosio 1,6  u korist prvih, danas je 1,2 u korist drugih, a među diplomiranima dolaze tri studentkinje na dve studenta.

Gde će ona treća naći obrazovanog muža? Nigde. Boriće se za mesto direktorke.

(O diskusiji u Hajdelbergu ima više u The New Scientist-u od 8. marta 2011. str 43).

(Iz dodatka NIT - broj 4)