Na pamet, razbrojs!

Srbija je dostigla „tačku preokreta” u raspamećivanju. Ima više svojih naučnika u rasejanju nego u matici!

Najsvežiji podaci, uostalom, ukazuju da je u samom svetskom vrhu po „odlivu mozgova”. Podatke je obelodanio Svetski ekonomski forum (2010–2011), jer ih niko kod nas nije nikada temeljno prikupio i obradio.

Ministarstvo za nauku (svejedno je pod kojim imenom) duže od dve decenije nije uspelo da ih popiše. Ne zna se pouzdano koliko je u toj armiji visokoobrazovanih sa zvanjem doktora nauka, kakvim znanjem vladaju, na kojim fakultetima, u kojim institutima i kompanijama su se skrasili, čime se sada prevashodno bave itd.

Jedno je očigledno, SAD su najprivlačnije odredište za iseljavanje, smatra prof. dr Vladimir Grečić, jedini koji to decenijama izučava. Godine 1999. tamo je živelo 4.100 naših naučnika i inženjera, od kojih 1.300 doktora i isto toliko magistara nauka.

A tek kada pogledate da ih je 500 iz fizike, 400 iz prirodnjačkih nauka, 400 iz matematičkih i računarskih, 600 iz društvenih nauka i 2.200 iz inženjerstva.

U opticaju su dva oblika uključivanja u ovdašnje obrazovanje, istraživanje i privređivanje: povratak u zemlju, i to olakom brzinom, kako političari obećaju uoči izbora, i povezivanje na daljinu, što omogućuje Internet i povremene posete matici.

Skorašnje propitivanje naših visokoškolaca u SAD i Kanadi pokazalo je da je čak 70 odsto spremno da se vrati, pod odgovarajućim uslovima. Nijedan nije pomenuo američku zaradu!

Hoće li Srbija išta preduzeti?

Čini se da je najveći otpor baš među domaćim istraživačima i predavačima, iako se niko ne usuđuje da to naglas kaže. Zašto? Po svemu sudeći, bolji su otišli i „tamo daleko” se snašli. To je, uostalom, vidljivo iz naučnih životopisa: imaju više citata!

Ko bi mogao nešto da učini?

Država, koja ionako, svejedno kako, vodi naučnu i obrazovnu politiku.

A do tada? Važiće u Srbiji poznata crnogorska pošalica: Na pamet, razbrojs! Najpametniji do najpametnijeg... I tako unedogled.

(Iz dodatka NIT - broj 4)