Mnogo pitanja teoretičara zavere

Decenija koja je protekla od 11/9 provocirala je teoretičare zavere da sopstveni „Dosije H“ uporno upotpunjavaju serijom novih pitanja na koje nisu dobili zadovoljavajuće odgovore.

Uporedo sa zvaničnim izveštajima objavljenim posle rušenja Kula bliznakinja, pojavile su se mnogobrojne knjige, tekstovi i filmovi koji demantuju oficijelna tumačenja – ukazujući da je iza svega stajala CIA kao izvođač radova neokonzervativne američke desnice i interesa krupnog kapitala.

Francuski novinar Tijeri Mejsan je knjigom „Zastrašujuća prevara“, prodatom u 300.000 primeraka i prevedenom na 28 jezika, otvorio sezonu lova na sve nelogičnosti i nedorečenosti napada.

Ovogodišnja anketa Bi-Bi-Sija pokazuje da 15 odsto Amerikanaca i 14 odsto Britanaca ne veruje zvaničnom stavu da je Al Kaida odgovorna za napade, već da je u zaveru umešana američka vlada.

Za početak, mnogi ne veruju da je 19 mladih ljudi, naoružanih samo noževima i otvaračima za konzerve, tako lako prošlo kroz aerodromska obezbeđenja, otelo četiri aviona i u razmaku od 77 minuta razorilo tri ikone američke moći. Potom slede pitanja.

Zašto je vazduhoplovstvo SAD od 1999. četiri puta godišnje imalo vežbe u kojima su simulirane otmice civilnih aviona, a izabrane mete su bile Kule bliznakinje i Pentagon?

Zašto lovci nisu odmah uzleteli kao u prethodnih 67 uzbuna podignutih 2001? Zašto je Federalna uprava za avijaciju kasnila da obavesti ratno vazduhoplovstvo?

Zašto je juna 2001. ukinut brzi protokol po kome kada civilna kontrola izvesti NORAD on mora da obavesti Pentagon, a taj brzi protokol je vraćen dan posle napada?

Kako je, dok se pepeo još nije slagao, optužena Al Kaida? Kako je pasoš jednog od otmičara, Mohamada Ate, nađen je u ruševinama kula. Zgrade izgorele, a pasoš sačuvan?

Kako se desilo da su osmorica otmičara živi i zdravi i da su danas u Saudijskoj Arabiji, Tunisu i Egiptu? Koliko njih je imalo „terorističke vize“ koje je mudžahedinima izdavao američki konzulat u Džedi?

Zašto su Bliznakinje pale tako brzo, urušile se u svoje temelje, posle požara na nekoliko spratova koji su trajali sat-dva? Kako su se kule pretvorile u prah kada su ponosni graditelji govorili da mogu da izdrže snažne zemljotrese, čak i udare aviona.

Kako se od temperature od 800 stepeni, koja se razvila, za sat vremena istopilo 200.000 tona čelične armature i u prah otišlo 425.000 kubika betona? Eksperti kažu da je za savijanje čelika neophodno barem 1.100 stepeni a za njegovo topljenje preko 1.650 stepeni.

Kako su u rasutoj prašini nađeni tragovi posebnog vojnog eksploziva koji omogućava topljenje čelika? Zašto je firma za obezbeđenje, čiji je jedan od direktora bio Bušov brat Marvin, 6. septembra povukla pse trenirane da otkriju eksploziv?

Zašto su svedoci govorili da su posle udara aviona čuli seriju eksplozija unutar kula?

Da li su kule slučajno iznajmljene jednom privatniku na 99 godina avgusta 2001. za sumu od 3,2 milijarde dolara a ovaj ih odmah osigurao za slučaj terorizma, ne i rata, i posle naplatio višestruko osiguranje?

Kako je pilot-amater upravljao putničkim avionom i komplikovanim manevrom ga usmerio na Pentagon 78 minuta posle izveštaja o mogućoj otmici? Da li je moguće da je „boing 757“ brzinom od 850 kilometara na sat leteo samo šest metara iznad zemlje, napravio zaokret od 270 stepeni i udario u Pentagon?

Kako je letelica teška 60 tona, s rasponom krila od blizu 40 metara, nestala u rupi širokoj jedva pet metara? Kako od aviona nije ostao nijedan prepoznatljiv deo, uključujući i šest tona teške motore napravljene od ligure titanijuma i čelika koja se topi na temperaturi od 3.286 stepeni?

Kako udar nije snimila nijedna od 86 bezbednosnih kamera? Zašto su odmah poskidane?

Kako sem kratera od nekoliko metara nije ostalo ništa ni od aviona koji je pao u Pensilvaniji?

Zašto je neboder Zgrade 7 Svetskog trgovinskog centra – u koji nije udario nijedan avion – pao tako brzo (2,25 sekundi) i simetrično, kada nijedna slična zgrada sa čeličnim oklopom nije srušena zbog vatre? Zašto je ta 47-spratnicaušla u kompleks Svetskog trgovinskog centra?

Koliko je zlata bilo ispod kula – priča se 167 milijardi dolara – i kako je nekoliko meseci kasnije ispod obližnje zgrade broj 5 pronađeno zlato u vrednosti od 200 miliona dolara?

Da li je sve to bila replika Perl Harbura, kada su Amerikanci znali da će Japanci napasti ali su pustili – da bi ušli u rat? Posle 23 dana Amerika napada Avganistan.

Ostaće pitanja. Poput onih da li je usamljeni atentator mogao da ubije predsednika Džona Kenedija, najčuvanijeg čoveka sveta, ili da li je neko tako poseban kao princeza Dajana mogao da strada u automobilskoj nesreći.

Boško Jakšić

------------------------------------------------

KARLOV UGAO

. Izgleda da se 11. septembar preselio u Libiju.

. Kad nam je pao Toranj, one Bliznakinje su pukle od tuge.

. I pored onog 11. septembra, Amerikanci brane Arape do poslednje kapi nafte.

. I mi smo saosećali sa Amerikancima. Znamo najbolje kako je kad te saveznici bombarduju.

. Amerikanci su u pravu: jedno su ti nevladini terorizmi, a drugo oni zvanični državni.

. Možda su mudžahedini i Al Kaida mogli da otmu naše avione i napadnu nas, ali ko sme da leti onim „Jatovim“ krševima.

. Više štete je nama napravio 7. jul, nego Amerikancima 11. septembar.

. Ne znam kako će da odjekne to što je Đoković ovih dana bombardovao po Njujorku. I to sa znanjem ministra spoljnih poslova.

Dragutin Minić