Posledice po građanske slobode

Samo nekoliko nedelja pre obeležavanja desete godišnjice terorističkog napada 11. septembra, agencija AP je objavila ekskluzivnu priču o akciji špijuniranja muslimanskih zajednica u Njujorku koju su deset godina zajednički sprovodili CIA i policija.

Ovakve operacije su u SAD pre 11/9 bile nezamislive, a kada se za njih saznalo američka javnost se još jednom podsetila koliko se po pitanju ljudskih prava i sloboda zemlja promenila u poslednjoj deceniji.

Sve je više primera ograničavanja sloboda u državi koja je nekada važila za lidera slobodnog sveta. Usvajanje Patriotskog akta u Kongresu omogućilo je pravno pokriće za takve poteze.

Pravni ekspert Čarls Lugosi naglašava da je upravo donošenje tog zakona otvorilo vrata za kasnije zadiranje u nekada svete i nedodirljive postulate slobode.

„Počelo je zloglasnim Bušovim centrima za zlostavljanje zarobljenika, a došlo je do serije ubistava protivničkih lidera kao što je Osama bin Laden”, piše Lugosi.

Najdrastičniji primer povrede ljudskih prava iz novije američke istorije je zatvor za osumnjičene za terorizam u bazi Gvantanamo na Kubi. Tehnike mučenja koje su Amerikanci primenjivali nad zatvorenicima zgrozile su ceo svet, ne ostavljajući ravnodušnom ni domaću javnost.

Ono što upada u oči je da američko javno mnjenje mnogo blaže reaguje na „mala” zadiranja države u privatnost i slobode građana ukoliko se ono sprovodi pod parolom borbe protiv terorizma.

Najnoviji primer špijuniranja njujorških muslimana pokazao je koliko daleko državne službe mogu da idu ukoliko se na vreme ne ograniče.

Strah od terorizma toliko ukorenjen da su Amerikanci spremni da prihvate promene u pristupu administracije pa makar i na uštrb sopstvenih prava i sloboda.

„Ukoliko Amerikanci misle da nije tako strašno da ih vlada špijunira onda treba da se sete pobuna u arapskom svetu koje je narod podigao, između ostalog, i zbog decenijske prakse prisluškivanja”, kaže Andrea Prasou, iz organizacije za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč. „Svi ovi režimi su praksu špijuniranja pravdali potrebom da se država i građani ’zaštite’ od opasnih elemenata spolja. Istorija je pokazala kakav efekat su ovakvi potezi imali na demokratiju.”

D. Vukotić