Nizak vodostaj – suša u fabričkim pogonima

Bugarska, rumunska i ukrajinska zemlja su u poslednjih petnaestak dana praktično progutale svoje delove Dunava. Vodostaj u donjem toku velike reke toliko je nizak da za brodove ne bi bilo nikakve razlike i da je na istočnoj granici Srbije, kod Kladova, postavljena ogromna brana. Preko te linije saobraćaja Dunavom nema. Mnogi brodovi, uključujući i one pod srpskom zastavom, morali su da se usidre u Bugarskoj i niže niz vodotok sačekaju da nivo reke poraste kako bi mogli da nastave put. „Jugoslovensko rečno brodarstvo” će zbog „istanjivanja” Dunava biti prinuđeno da iz svog takođe oplićalog novčanika plaća dodatne dnevnice posadi, kao i gorivo za održavanje rada agregata i troškove vezivanja za još nekoliko dana, možda i penale zbog kašnjenja ako ugovorom nije predviđena „viša sila”. Ukoliko se vodostaj uskoro opet ne popne, u probleme bi mogli zapasti i neka od velikih industrijskih postrojenja, poput „Ju-Es Stila”, NIS-a i „Petrohemije”, jer bi im pogoni došli u opasnost da presuše zbog nedostatka hiljada tona goriva i sirovina zarobljenih na brodovima koje je donji tok Dunava ostavio na cedilu.

– Sigurno im zalihe još nisu pri kraju i za sada mogu da održavaju temperaturu u pogonima. Ali, ne bi valjalo da ovakav vodostaj potraje jer bi se onda te kompanije uhvatile za glavu, a sa njima i cela srpska privreda. Nivo reke je na tom delu toka toliko nizak da ni prazne barže ne mogu da plove. I isporuke žitarica iz Srbije su presečene u smeru ka Bugarskoj i velikim silosima u Konstanci, na ušću Dunava. Za septembar i oktobar ugovorena je isporuka dva miliona tona kukuruza i milion tona pšenice. Sve to sada stoji. Cela ta količina, kad se ne bi dostavila, predstavljala bi brodarima gubitak od 28 miliona evra – navodi Miroslav Savić, direktor „Jugoagenta”, najveće lučke agenture u Srbiji.

U Srbiji je vodostaj kudikamo povoljniji, mada je takođe celog leta prilično nizak, a od početka avgusta je osetno opao. To je, ipak, uobičajeno za ovo doba godine.

– Do kraja meseca očekuje se manji porast Dunava, od oko pola metra. Sava će biti viša za oko 20 centimetara – objašnjava Jelena Jerinić, iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Nizak vodostaj može da ugrozi i ribe u rukavcima reka i manjim tokovima gde ne stiže dovoljno sveže vode, a naslage đubreta i mulja su velike. Kada se voda drastično spusti i izdigne se otrovni talog, ribe ostaju bez kiseonika. Mada takvih potencijalnih klopki Srbiji ne manjka, republičkoj vodoprivrednoj inspekciji, na sreću, nisu prijavljeni nikakvi pomori. U Dunavu i Savi su šanse za masovno uginuće riba manje jer su to veliki tokovi, u kojima ima „rezervi” vode.

– Opasnost od pomora ribe u Savi i Dunavu usled niskog vodostaja zasad je isključena. On je moguć samo ako dođe do velikog izliva štetnih materija – kaže Nenad Sekulić, ihtiolog iz Zavoda za zaštitu prirode.

Isplivavanje đubreta sa dna reka prilika je da se ono počisti. Ali, prilika ništa ne vredi ako nema novca da se ona iskoristi.

– Imamo samo mašine koje mogu da uklanjaju đubre iz uređenih vodotokova, kojima je korito betonirano ili se pored njih proteže čvrsta staza, koja može da ponese našu mehanizaciju. Zvali su nas ljudi koji imaju čamce ili splavove u Čukaričkom rukavcu. Njime je maltene čitavog leta nemoguće ploviti zbog niskog vodostaja i velikih naslaga smeća i mulja. Hteli su da nam skrenu pažnju da je ovo šansa da ga prečistimo, ali uzalud. Bez više para, nema ni sredstava za čišćenje. Nizak vodostaj ćemo ipak moći da iskoristimo barem za završetak produžavanja kanalizacionih ispusta u Zemunu – objašnjava Vladimir Batalović, tehnički direktor „Beogradvoda”.

V. Vukasović

D. Mučibabić

-------------------------------------------

Istorijski minimum Save

Istorijski minimum Save u Beogradu izmeren je 25. novembra 1986 –  minus 61 centimetar. Tri godine ranije, 29. novembra, Dunav kod Zemuna ostao je osam centimetara ispod kote nula, što je najmanji vodostaj druge po veličini evropske reke koji je ikada izmeren u Srbiji.

Jučerašnji vodostaj Dunava kod Zemuna iznosio je 204 centimetra, a Sava je u Beogradu došla do 158 centimetara.