Od bubanja nema vajde

Umesto da se lati domaćeg, mali školarac se vrpolji u stolici, ispada mu olovka i stalno nešto traži po pernici. Stariji đak uzima knjigu samo ako je unapred podmićen nagradom ili makar obećanjem da će posle dva sata nesmetano igrati igrice.

Zašto današnju decu ništa ne zanima, je li s njihovom pažnjom i inteligencijom sve u redu i koliko je dobro obećavati nagrade za dobre ocene, pitaju se roditelji, voljni da na samom početku školske godine uhvate pravi kolosek. Neke od smernica mogu da nađu u priručnicima „Koncentracija”, „Motivacija” i „Pamćenje” koji obrađuju ova tri najvažnija stuba školskog uspeha. U svakom se nalaze testovi i „plan akcije” sa savetima kako pomoći deci da uključe „prekidač” za pažnju i uvežbaju da se usredsrede na obimne zadatke koji su pred njima.

Autorke su novinarke i urednice edicije „Fokusova škola”, a literatura koju citiraju dolazi iz pera poznatih nemačkih i svetskih neurologa, psihologa i pedagoga.

Gde u detetu izvire unutrašnji podsticaj da nešto sazna, čak i kad to zahteva veći napor, ikako pokrenuti ovaj motor objašnjava Išta Leman u priručniku „Motivacija”, uz konstataciju da je učiti bez motivacije isto što i jesti bez čula ukusa – niti zadovoljava niti pruža radost.

Istraživanja su pokazala da deca koja deluju na osnovu sopstvenih motiva u proseku pokazuju bolji uspeh od one koja uče za veći džeparac. Podstrek za rad koji dolazi spolja trajno je nesiguran jer je usmeren na posledice (neće dobiti sladoled ili pohvalu).

Kad su u pitanju nagrade, nema tog kinder-jajeta koje je delotvornije od „droga” koje je naš mozak programiran da luči. „Mozak sam sebi pričinjava zadovoljstvo. Uspesi u učenju vode osećaju sreće uz pomoć telu svojstvenih hemikalija sreće”, piše Klaudija Tebel Nađ u „Pamćenju”. Prizivajući u pomoć neurologiju, ona objašnjava ono što se uglavnom zna: od bubanja nema mnogo vajde jer ono što naš mozak oceni kao beskorisno znanje biva zaboravljeno. Akcenat nije na tome kako da učenik pomoću trikova nauči nepovezano gradivo, mada ima i saveta kako koristeći misaone poštapalice savladati znanje bez unutrašnje logične povezanosti.

Glavna pažnja je poklonjena tome kako da se stvori radna atmosfera u kojoj pamćenje rado i bez stresa postiže maksimalne rezultate. Ključne reči su: dovoljno sna, zdrava hrana, ravnoteža između učenja i odmora i što manje televizije i kompjutera, koji su najpogubniji odmah posle učenja, jer potiskuju naučeno.

Psiholozi i neurolozi stalno upućuju zahteve kreatorima obrazovne politike da se školski program rastereti kako bi ostalo više mesta za učenje kroz povezane kontekste i iskustvo. Ali dok ovi te molbe ne usliše, učenicima preostaje da obimno gradivo savladaju a roditeljima da im u tom procesu pomognu.

Na osnovu priloženih testova i objašnjenja oni mogu da provere kakvo je pamćenje njihovog školarca, da li ima problem da usredsredi pažnju ili možda pati od nekih ozbiljnijih poremećaja kao što su sindrom nedostatka pažnje (ADHD), slabost u računanju (diskalkulija) ili čitanju i pisanju (disleksija).

-------------------------------------------------------------------

Haos modernog društva ometa koncentraciju

Za pojedine psihologe haos modernog društva sa preobiljem utisaka glavni je uzrok slabe koncentracije. „U potrošačkom društvu sa beskonačnim mogućnostima izbora, od igračaka, preko uvek dostupne užine pa do desetina TV kanala, vlada klima obilja i nestrpljenja. Ono što ne funkcioniše odmah se odbacuje jer postoji mnogo drugih alternativa”, piše Petra Torbric u „Koncentraciji”, citirajući nemačkog psihologa Volfganga Bergmana.

------------------------------------------------------------------

Savet: Čitanjekao ritual

* Čitanje i slušanje su neke od glavnih metoda za vežbanje koncentracije. Ritual čitanja pred spavanje ne treba ukidati, a deca će ga nastaviti kad sama savladaju ovu veštinu.

* Za „bildovanje” mozga vrlo je korisno učenje napamet i zato ne očajavajte ako vaš školarac dobija puno pesmica koje treba da nauči.

* Sačuvajte bliskost s detetom i pokažite interesovanje za ono što se zbiva u školi i njegovom slobodnom vremenu.

* Izbegavajte potcenjivačke primedbe tipa „on to i tako ne kapira”.

* Neka alternativa TV bude zajednički odlazak u muzej ili u park da bi se školsko gradivo stavilo u kontekst.